Просветни гласник

Б К Л Е Ш К В

137

нолошки односи у Европи иостајали су све сложенији. П тек антроцолошким испитнвањима за носледњих 50 година објашњени су ти занлетени односи, ма да још немаио какво прегледно, штамнано дело о том. А била је иотреба да се гаколској омладипи и широј публицп како год представе ти европски тинови. Посао није био лак, али га је с успехом извео Гг. Недог у овом атласу. Он је као унравник антрополошко-народописног одељења бечког дворског музеја проучио игго је ту нмао, па је онда иропутовао све долове света и онда извео ово дело. Прва табла предстанља народе језичне групе романске, друга германске, трећа словенске, а чехврта остале усамљене народности. Аутор се уверио да се малим бројом типова не могу представити типови, заго је изнео типове те у 32 слике. Французи су нпр. иредстављени са три, Талијанн са два. Немци са три типа итд. Словени су представљени сликама Чеха, Словака, Пољака, Малоруса, Белоруса, Великоруса, Црногорца и Бугарина. (По „РеЛа#. КогМеву« — П.) * Светосавски темати у Мушкој Учитељској Школи Јагодинској. — Од осам пријављених радова награђено је ове године, 14 јануара, шест радова ових ученика: Првом наградом, 50 дииара у злату, дар г. Марка Ђорђевића, директора Јагодпнске Штодиопице, Никола НоваковиК, ученик IV разреда, за темат „Пигмени састави у народној школи" (награђен и прошле године писаном похвалнидом); двема другим наградама, и то: часовником већим, са урезаним датумом 14—I 1910, Александар Р. МихаловиЛ, ученик IV раз., за темат „Патриотизам и васпитање", н часоиником мањим, са урезаним датумом 14—I 1910, Витомир М. ГајиЛ, ученик III раз., за темат „Спаваше и сан"; трећом наградом: одабранпм књигама: а) Тзорђе С. ЈВасиК, ученик IV разреда, за темат „0 свези и узајамном односу душевних појава: иредстава, осећања и вол.е"; б) Миливоје Ж. ЛазиЛ, ученик IV разреда, за темат „Образовање карактора са психолошког п педагошког гледншта и његов значај за социјални живот", и в) Дооривоје Јањип, ученик III раз., за темат „Важност учитеља с иогледом на побољшање Пољске привреде на селу и у онште у нас". — Два темата: „0 иостанку српско државе у XIX веку" и „0 важности цртања у односу према осталим наставнпм предметима", нису богли битп награђепи због недовољне обраде. Ове је годпне располагао ПроФесорски Савет са 124'50 дпн., за овај диљ (од личпих прилога насгавнпчких 7 4 - 50 дпн., и награда г. Марка Ђорђевића 50 дин. у злату), те је могло бити и више награда него досадањих година. Прошле годнне обећана помоћ са још једне сгране није добивена; можда ће се она добити за идућу годину. * Из статистике народних школа у Хрватској и Славонији. По статистици коју је хрватска влада изда.за крајем прогале школ. године, било јо 1907—8 шк. године у Хрватској и Славонији свега 1536 народних школа и то: 1425 државних, 49 јавних конФесионалних и 62 приватне. Једна гакола долази на 1710 становника, н на 27 кв. километара. По језику на ком се настава врши било је од 1425 јавпих државних школа: српско-хрватске 1402, словиначке 4, немачких 16 и мађарске 3. Од 49 конФесионалних бнло јо 29 српско-хрватских, 10 немачких и 10 мађар-