Просветни гласник

138

ПРОСВВХПИ ГЛАСННК

ских. Од 62 приватие било је: 18 српско-хрватских, 6 нсмачких и 38 мађарских. Укупно Је било српско-хрватских школа 1449, словиначке 4, немачке 32 и мађарска 51. На издржавањс ових гакола издано јо 5,460.565 крз г на, а то је вшпе за 488.552 кр., које је новишеље дошло највише зато, што су установљене 32 нове гаколе и постављена 92 нова уштеља. На једног учптеља нросечно долази 1659'37 кр. плате, једна школа иросечно стаје 3136-16 кр., један ђак 19'01 кр. и на једног становника пада пр реза гаколског 2 - 08 кр. Школокпх зграда било јо свега 1650. Од тог броја било је властптих школ. зграда 1527 и под кирпју узете 123. У добром стању биле су 957 гак. зграде, осредњс 431 и рђавих 266. Школских учионида било је 2813 (по чему се види да су већина школа неподељене); станова за учитоље било је 1694, Нарочитпх соба за гимпастпку било је 702. Наставним средствима иотпуно снабдевених гакола било .је 200, доста добро снабдевенпх 1094, недовољно снабдевених 218 и нпсу ничега имале 27 школа. ПТколских књижнпца бпло је 2723 са 580.474 сииса у 679.670 свезака. Школских багата било је 1201 са укупно 17.349.69 ара. 0 пољопрпвреди у опште учило се у 644 школе, о воћарству у 1129, о пчеларству у 298 и о свиларству у 250 школа. У јавним државним школама радило је 1660 учитеља и 997 учнтељица, свега 2657. У конФесионалннм школама било је 54 учнтеља и 44 учнтсљице, свега 98. У ириватним гаколама било је 94 учитеља и 54 учитељице, свега 148. Свега је дакле било 2903 наставника. Број деце с годинама доба школовања у народним школама био је 300.468 за осповне и 77.836 за поновно или иродужне школо, свега 378.304 или 14'40 од 100 становника. А од овог броја ноходило .је школе: 3280 више народне школе (којнх је било 29 и то 17 за мушке и 12 за женске); 192.222 осиовно школе државне, 4415 конфосионалпе, 6357 приватне и 4 7.063 продужно школе. Укупно у свима пародним школама било је дакле 253.337 ђака, а то је 66.97% од броја деае дорасле за игколу. По верои"поведи било је у гаколама основним и иродужним: католичко доце 183.227, унијатске 2044, иравославне 57.094, протестантске 5704, јеврејске 19 (?) п др. 8. По народности било је 217.517 српско-хрватске деце, 353 словиначве, 3877 чешке, 2402 словачке, 988 русинске, 8838 мађарске, 15.748 немачк«, 145 талијанске и 198 др. „РсЛ. Вокћ1." * Писменост у европским државама. — По штоколмском статистпчару Сунбаргу проценат неписмеаих је овакав: у Немачкој 0*05, у Шведској 0-1, у Швајцарској 0 - 1, у Данској 0'2, у Енглеској 1*0, у Холандији 2-1,. у Француској 4"0, у Финској 4'9, у Белгији 10 - 2, у Аустро-Угарској 25'7, у Грчкој 30'0, у Италији 31*3, у Бугарској 52'7, у Србији 61 - 6, у Руеији 61*7, у Португалској 70, у Румунији 75. Просечан број за Европу је 30°/ о - Издаци на школе износе у Европи око 1700 милиона марака. Од овога издаје Русија око 1_ / г 0 , Немачка х / 3 , Енглеска */ 4 , Фрапцуска Свега гакола у Европп пма 465.451, учитеља 1,050.632, а ђака 45,281.691. Учитеља је највише у Руспјп п то 195.000, па у Енглеској 177.629, у Немачкој 168.000, Т Француској 158.865, у Аустро-Угарској 124.855. „Гб. Коу."