Просветни гласник

ПРОСИЕТИН ГЛАСНПК

му оставка, и он оде на страну где се бавио рударско-геологаким студијама. Године 1875 буде постављен за рударског инжењера а 25 јануара 1876 за проФесора Велике Школе за катедру механике и науке о махинама. С катедром својом растао се године 1894 октобра 23, када је за министра просвете постављен, а 25 јуна уважена му оставка на министарски положај. Био је и министар народне привреде, а преминуо је као државни саветник у пензији 21 јануара о. г. Ови бројеви стененица његове службе државне обични су, а у садашње време још и најобичнији. Пу пок. Кдерић је као човек необичан, као научник темељан, као проФесор редак. Име Кдерићево бидо је знано и ван границе мале домовине Србије, било је знано и поштовано. А као министар просвете, не гледајући ко је ко, пок. Клерић је тражио од свакога поштовање воље закона; радећи и сам, захтевао је рад од свакога; верујући да без реда не може бити рада, тражио је ред свуда: и у канцеларији, и у цркви, и у шкоди, готов вазда: да по заелузи иагради, да ио заслузи казни. Ко је за време његова министровања служио у Министарству Просвете, радо ће се сећати онога доба. Да су прилике у земљи биле друкчије, смишљен реФормии рад пок. Клерића спомоћу начелника министарства г. др. Војислава Бакића, не би остао само у пројектима, већ би био светао догађај у нашој просветној струци. За таквим радником, научником и карактером зажалиће сви који цеие научнике и људе; жалиће Српска Краљевска Академија Наука, чиј је први члан био; жалиће Мађарска Учена Академија и толика друга друштва којима је име пок. Клерића част чинило. С дубоким поштовањем и топлом захвалношћу клањам се и ја пред сенп твојом, министре мој, покојниче наш, и припаљујем ти ову воштанпцу српску: Светао ти спомен! Бог да ти душу прости!

1* НИКОЛА И. СТАМЕНКОВИЋ РЕДОВНИ ПРОфЕСОР УНИВЕРЗИТЕТА

Црна застава са • Универзитета тужно се вије, као да би хтела цео дом да обавиЈе, онако како је и туга обавила срца свих наставника, свих ученика Техничког Факултета. Туга је ова пространа, јер је и љубав пространа; она је дубока, јер је и губитак ненакнадив. На небу српскога Универзитета утрнула је једна звезда — угасио се живот проФесора Николе И. Стаменковића... Пок. Стаменковић рођен је у Београду 21 марта 1858 године. По свршетку београдске реалке уписао се у технички Факултет Велике Школе. Затим је отишао у Минхен да прошири знања своја. Вративши