Просветни гласник

б е л е ш к б

145

Године 1879 дође пок. Коста у Србију и 27 еептембра буде постављен за учитеља цртања у гимназијској реалди у Ен.аагевцу. Године 1880 премештен је у Зајечар, а 7 декембра 1882 год. уважена му оставка, коју је поднео ради боље спреме за проФесорски испит. Августа 3 године 1883 постављен је за предавача ниже гимназије у Вел. Т 'радишту, па онда премештен у Неготин, затим у Зајечар. И ако је године 1885 подожио проФесорски испит, за проФееора је постављен након три године, 18 марта 1888 год. Године 1892 премештен је у Свилајинац, а ускоро у Крагујевац, па у Ниш. 29 августа 1894 постављен је за директора лесковачке гимназије, 20 октобра 1897 премештен у Ниш за директора гимназије, где је остао до 6 сепгембра 1903 год, када је пензионисан. Навикнут на рад, увек вредан, тачан, пензије није желео, нити је „стање у покоју" могао сматрати за одмор. Нс, он није хтео одмора, он је тражио рад, и ради тога се настани у Београду. Прими се за дијурнисту у Управи Фондова, затим за наставника у приватноЈ гимназији проФ. Зделара. Минуле године отвори се приватна гимнајија у Књажевцу, где буде изабран за директора, и тај избор министар просвете одобри. Ту га и смрт затече 22 јануара о. г. И тако, отпочео са службом у Књажевцу, завршио са службом и животом у Књажевцу! Пок. Коста је стизао да своју сурадњу укаже и на другим пољима. Био је редовни члан друштва „ Уегеш гиг Ебп1егип§ с1ез ТЈпЂегпсМз ш (1ег МаЉетаМк иш1 т с1еп КаШгшвзепбсћаЛеп 1 ' у Немачкој; члан савеза стрељачких дружина и доживотни почасни иредседник нишке дружине; потпредседник Француског Клуба у Нишу; почасни члан Певачке Дружине „Бранко" уНишу; ночасни добротвор сиротног Фонда у Лбсковцу; иредседник Управе Тцачке Школе у Лесковцу; члан општинског одбора нишког, и Краљев посланик у Народној Скупштини. ј С воју спрему и вредноћу огледао је и на књижевном пољу. 11)1 ; ) је о разним школским питањима у Цросветном гласнику, Паставнику, Виделу. Написао је делце 0 десетном склоиу бројева и десетним разломцима, превео је и штпмпао Гимназију у XX веку и 0 квадратури круга. Оеим тога превео је еа чешкога За слободу, од Ј. Холачека, у две књиге, причу Гробар и још више приповедака. Све до краја живота евог пок. Коста је увек вредан и тачан остао. Због те тачности и савесности наставничке, он је године 1895 био одређен да оцени рад у школи свих наставника београдских основних школа, како би једном мером рад свију био мерен. И онје поверење оправдао. Кад би као директор подноеио Министарству извештаје, ти су извештаји били најисцрпнији; његови статистички подаци бнли су на.јпрегледнији, најтачнији. За све време службе одсуствовао је еамо једанпут, и то само недељу дана. Никад више. А као директор књажевачке гимназије и бодеетан је ишао на часове, све докле „душа у подгрлац није дошла". Строг према себи, хтео је такав и према другима да буде, а то му је само жГпријатности доноеило. Пок. Косга био је и иолитичар — припадао је напредној странци — али не и партизан. Строгоет његову по који бп ногрешно тумачио партизанетвом. пгосект1ш гласннк, I кн.., 1 н 2 св., 1910. 10