Просветни гласник

140

Ирашта)ући се с пок. Костом, као са заслужним наставником, одушевљеним Србином, искреним пријатељем, желимо му души покоја онамо „где нема болова, ни туге, ни уздисаја". Бог да га прости!

1РАНКО ПЕТРОВИЋ ДИРЕКТОР ТРЕЋЕ БЕОГРАДСКЕ ГИМНАЗИЈЕ

Још и не заклописмо иоменика, у који унисасмо директора крагујевачке гимназије пок. Милоша Марковића, а ево машамо се за перо да запишемо име Ранка Петровића, директора троће београдске гимназије. И у животу су сличне. судбине били, и боловали су од једне исте болести (сушице), па и преминуше један за другим ускоро, у размаку времена од ненуних двадесет дана. Пок. Ранко рођен је у селу Брезовицама, у округу ваљевском, 6 декембра 1853 или 1854 године. Основну гаколу учио је у селу Ћелијама, а гимназију у Београду. Године 1873 ступио је у Велику Школу, у природно-математички одсек филозофског Факултета, а свршио је баш онда кад .је малена кнежевина Србија објавила рат силно.ј царевини Турској. И иок. Ранко прихвати се пушке бојне, полете на Јавор и ступи у редове бораца добровољаца. Новембра 1 године 1877 ступи у државну службу као практикант Министарства Просвете, 27 априла 1879 као писар пете класе, а 21 маја исте године као предавач у шабачкој гимназији. Марта 26 године 1880 постављен за суплента у шабачкој гимназији, затим премештан у вел. градиштанску и алексиначку нижу гимназију; проФесорски испит положио 25 октобра 1883 год., а 17 декембра те године отпуштен из државне службе. Тек је 21 септембра 1886 год. враћен у службу и то као хонорарни нредавач у II београдској гимназији, а 11 августа 1887 год. постављен за проФесора. 6 октобра 1890 постављен за управитеља Учитељске Школе у Нишу, 12 јануара 1893 нремештен у књажевачку нижу гимназију; оглашено му место за упражњено; ноништена та оДлука и он враћен у Ниш; 15 августа те године премештен за директора II београдске гимназије, 11 септембра 1893 опет у Нишку Учитељ. Школу по молби, 8 аирила 1894 смењен с управитељства, а 2 јуна исте године цензионисан. Реактивисан .је 1 јануара 1897 и посгављен за секретара I кдасе у Министарству Просвете, а 16 Фсбруара те године за реФерента за основну наставу. На томе месту остао је до 16 октобра 1897 г., а тога дана премештен за проФесора у I београд. гимназ., 17 јула 1898 пензионисан. Исте године 1 новембра враћен у I београд. гимназију, 24 августа 1902 премештен у III београд. гимн., 29 априла 1906 г. постављен за директора I кдасе, а 29 јануара 1910 год. преминуо.