Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДВО

23

номоћ употребио на путовање н научно ироучавање но Катунској Нахији у Црној Гори, дакле, по оној области, која чини језгро старе Црне Горе. Кренуо сам се на пут 29 јуна а вратио се у Београд 12 августа. Пробавио сам на испитивачком нослу шест недеља. По препоруди нашег Министарства Просвете и Српског Краљ. Посланства на Цетињу наредило је Црногорско Министарство Унутрашњих Деда свима својим вдастима у земљи, да ми буду на руци у мојим испитивињима. И заиста су ми тамошње вдасти биде понегде од неоцењене помоћи. Проучио сам за поменуто време шест гдавних племена Катунске Нахије: Цетињск > Племе, Његуше, Ћеклиће, Цуце, Озриниће (Кчево) и Бјелнце. Ади се уз њих убрајају у Катунску Нахију још три племена на северо-источној њеној ивици: Комани, Загарач и Пјешивци. Ја нисам стигао да проучим и та три ндемена, једно што ми је већ бидо несгало потребних средстава а друго, што сам већ био заморен радом у поменутих шест племена. Путовање по Црној Гори је врло мучно због рђавих' путева и великих неугодности, а сама ова испитивања у народу и иначе су скопчана с великим тешкоћама и напорима. Да није било обилате помоћи црногорских власти, не бих зацело могао свршити ни овај, главни, део посла. Осим поменута три нлемена Катунске Нахије потребно ће бити да проучим и суседне крајеве К^тунској Нахији, да бих могао поуздано одредити област, коју захвата етничка целина, што је чини народ старе Црне Горе, и осим тога: какве су сродности и разлике између старих Црногораца и суседних делова српскога народа. Надам се, да ће ме Министарство Просвете и до године помоћи, да овај задатак извршим и да тако прикупим грађу за етнолошку студију о знаменитој етничкој групи, коју чини народ старе Црне Горе. Главни је задатак мојих испитивања био, да изнађем етнички састав катунских племена, тј. етничке елементе, из којих су она састављена. А осим тога сам обраћао иажњу и на све стране народног жнвота, особито на духовну културу и на друштвени живот како у садашњости тако (па и још више) у прошлости. Обилата грађа, коју сам прикупио из речених шест племена, даје могућности, да се већ сад виде главни појави и да се могу извести неки општи закључци. Ја ћу овде поменути само најглавније од њих. Тако нпр. смем тврдити — на суирот досадашњим тврђењима у литератури (нарочито код II. Ровинског) — да Катунска Нахија у старије време, пре Ивана Црнојевића, није била сасвим насељена. Било је по њој врло старог, истина сасвим ретког, становништва. Понека топограФска имена, која су несумњиво несрпског порекла, сведоче, да је ту било староседелачких (илирских, романско-илирских) насељајош пре српског насељавања, па свакако и после, ношто су се Срби раширили и по тим крајевима За најстарије српско становништво данашње Катунске Нахије може се ио народном предању и по разним другим знацима слободно тврдити, да је било зећанско („Зећани"), тј. нореклом из Зете, из равнијих и питомијих предела на истоку и северо-истоку од Катунске Нахије. Оно је уопште било ретко, јер Је старих насеља или трагова од њих сразмерно мало. Гушће насељавање катунских крајева почиње тек од времена Иванбегова, уонште од времена турске навале у су-