Просветни гласник
24
НРОСВКТНИ'ГЛАСНИК
седне српске крајеве. 0 томе има врло много сасвим поузданих података. И у томе насељавању су најпре главну масу чинили Зећани, који су се просто пресељавали и стално настањивали на своје старе Катуне по пределима данашње Катунске Нахије. Доцније, од прилике пре два и ио до три века, престаје зећанско досељавање, а узима маха друга, супротна, струја досељавања којаје дотле била слабија, наиме херцеговачка. Досељени Херцеговци су у некима од поменутих шест племена били тако многобројни или су се тако намножили и ојачали, да су преотели мах у племену, те су сад они главни представници племена. Али је значајно, да су одржали врло мало од својих етничких херцеговачких особина, него су већином нотпуно подлегли утицају старијег становништва. То се на првом месту запажа на говору: свих шест племена, које сам проучио, чине по .језику диалекатску целину, која је несумњиво најближа зећанској (у ужем смислу). Има само један главни знак, по коме се три јужнија племена (Детињско, Његоши и Ћеклићи) разликују од три севернија и више приближују суседним Зећанима, а то је употреба полугласа ( б). Док се код јужнијих племена полуглас још и сад држи у многим речима, дотле га у северних нема никако. Иначе се могу запазити мање, локалне разлике и у нагласку, у темпу говора, па и у граматици. Од других особина још јасно показују етничко јединство Катунске Нахије: једнак начин народног живота, исте особине насеља и куће, једнака ношња још од старине, једнаки обичаји и друштвеие установе и разне друге одлике материјалне и духовне културе. Још да истакнем један појав, који је колико од научног толико и од националног значаја. То је, да су се Срби Катунске Нахије од два века на овамо услед јаког множења исељавали у врло великом броју, па се и сад исељавају, у суседно јадранско приморје (Боке и Далмације), и тамо веома појачали сриски православни живаљ. Осим тога су се у врло великом броју селили, и селе се и сад, у суседне делове Хергеговине, а мање на друге стране (понајвише у Србију). У Београду, 4 септембра 1909 год. Гссподнну Министру понизан Др. Јован Ердел>ановић, ст. додент Универзитета.
0Д0БРЕНЕ КЊИГЕ
Мннистар просвете и црквених послова одлукама својим одобрио је, да се књига: «0 српској слави и данима који се славе", од Васе Живковића, пароха пожаревачког, може набављати за школске књижнице и за награђивање ученика основ. школа, — 28 септембра 1909 г. ПБр. 17094. „Немачка читанка са речником, I део, II издање", од Јована Кангрге, проФесора, може употребљавати као привремени уџбеник