Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ ОАВЕТА

161

22. Ред овај дедоводства моћи ће се временом, по искуству, која ће Одбору теченије сами дела дати са одобренијем Попечитељства Просвештенија мењати. Одбор је одмах почео да ради. Већ 3 августа Попечитељство Просвештенија послало му је: Наставленије за учитеље основни шкода, Расположеније за Послено-Трговачко Училиште, Наставленије за управитеља Послено-Трговачког Училишта, Наставленије за проФесоре гимнази.је „да зна Одбор какви прописа осим училишног Редостава за учитеље и проФесоре постоје". Оно му у исто време препоручује: 1. да. план један сочини како би се девојачко училиште устројити могло. За план се овај вели да треба да има: а. из кодико разреда да буде ово учидиште, б. какве ће се науке предавати у њему, в. какав ће се начин при наставленију набљудавати, г. дужности наставница и учитељки.. Истим актом тражено је да Одбор изради: 2. пдан и начин за шиљање мдадића на страну; 3. да прегледа и исправи, ако треба Франдускосрпски речник, који је израдио Димитрије Исаидовић. Одбор је радио што се од њега тражило, а радио је понешто и из своје властите иницијативе. Тако је израдио план за девојачко учидиште, прегдедао је и препоручио Француско-српски речник од Д. Исаидовића, испитивао је поједине кандидате који су се пријавили за проФесоре, и за ноке је нашао да „нису себе способнима за проФесоре показали" (акт под № 1107 од 1846 г.). Молио је да му Попечитељство набави књиге „ко.је су му за израђеније предмета који се у гимназији предају нуждне." Одбор је усвојио нреддог Димитрија Исаиловића и поднео представку Попечитељству „да једно иди два. дица иду у народ поради чисћења језика и речи ираве чисте српеке бедежити". Затим је по предлогу Милована Спасића решио да се установи оишта народна кпижница по угдеду на Вдашку (која је у сдичним тешким приликама била а) „која је у Букурешту основала јавну Оветог Саве названу књижницу". Одбор је предложио да се установи Семинарија, да се спреми пројект закона о иензионом Фонду учитеља основних школа, прегледао је школске књиге и т. д. Ади није бидо увек потребне хармоније између њега и Попечитељства. Дешавало се да му Попечитељство враћа преддоге његове, а он опет Попечитељству. То је учинило те је попечитељство 10 сеитембра 1847 г. упутило Совету акт (П№ 1125) у коме предлаже да се укине Одбор Просвештенија а да се место њега установи помоћник попечитељу. У овом акту против Одбора наведени су ови раздози: 1. Одбор, којега су чданови иначе званичним дужностима обтерећени, држи обично своја заседанија један пут недељно; из чега се дако даје приметити, да деда не могу онакобрзо свршена бити као што би ствар захтевада, и од многи други Попечитељство ће само један пример за доказатедство тога навести, да је сир.јеч прва част граматике латинске, коју је оно у дружству Србске Сдовесности дало на време, из печатње изишла и предао је по училиштииа нашима; на иротив втора част, премда је требадо да је била с почетком ланске училиштне године печатана ни до данас Одбором подобателно прегдедана није; то му ће ученици наддежни заведенија и ове године дишавати се књиге полезне и важне, која се преписивањем заменити не може. 2. У Одбору има више членова са одсудним гдасом, и како се често догађа, да мањина може бити у каквом предмету мненија бољег, тако се може сасвим противно и супрот цели