Просветни гласник

162

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

иредмета ствар »ред Одбором решити, као што је Поиечитељство и принуђено бивало предмете, о којима је Одбор своје мненије дао с нримечанијама на ново размотреније враћати му. Па како је Устројеније Одбора таквог качества, да он може нри свом мнонију остати, и у овом случају Попечитељство нема решителне силе него мора такви предмет Височајшем месту на решеније подносити: то је оно, за предупредити шкодљиво дуготезање ствари принуђено бивало сагдасити се с мненијем Одбора". Пзнесавши ово против Одбора у акту се вели још на крају: „Попечитељство се нада да је довољно показана потреба помоћника за струку Просвештенија и зато се моли предхваљени Совет за установљење таквог званија". И тако се 30 октобра 1847 г., В№ 1720, укиде Одбор Просвештенија, коме је то већ 1 новембра саопштено и наређено коме ће своју имовину предати. 3 новембра (№ 103) члан Одбора Гаврило Поповић, архимандрит, и деловодитељ Петар Радовановић упутили су Попечитељству акт, којим му достављају Одборову имовину, и на крају додају и ове речи: „Поред тога, по закљученију свију у истом заседанију присуствујући чланова Одбора учтиво саобштава се то Високоелавному Попечитељству Просвештенија, да је њима жао, што се у истом предписанију говори, да се зато Одбор укида, што намери, поради које је установљен не одговара, а по том исти членови ни саслушани нису, него им совест казује, да су они по могућству трудили се оној дели удовлетворети, која је у Устројенију Одбора овог изложена". Али на овоме се и свршило.

2. Ш^о^дс^а Ј^омисија. Привремени нопечитељ правосудија и просвештенија раваљер Лазар Ареенијевић са својим привременим начелником Понечитељства Просвештенија Димитријем Исаиловићем упутио је 21 октобра 1849 г. акт (П№ 971) високославном Совету, којим предлаже да се установи Школска Комисија. У томе акту изнесени су разлози за тај предлог, који у делини глаеи: „Необходима иолза добри школски књига тако се код нас осећа, да о том није нужно ни говорити. Ово се тиче не само научни предмета за виша заведенија него и нарочито школски књига за основна училишта наша. Ваља се састарати дакле, да се књиге ове колико савршеније израде и да се сав дојакошњи развитак у наукама учињен у призреније узме. Ако Правитељству Србском за руком изађе, да се науке, како су оне данас у просвећеном свету усавршенетвоване народу Србском, особито младежи, као зрела и питома рана преда, иолет ће се за Србски напредак неисказано велики тиме учинити. Попечитељство је Просвештенија ово у виду имало кад је свима ироФесорима како гимназије тако и Лицеума издало налог, да сваки од њи онај предмет, који предаје, на србском језику изради и за печатњу приправи. Остао је јошт тај задатак, ко ће елементарне књиге за основна училишта наша израдити, израђене све школске књиге прегледати, и