Просветни гласник

РЛДЊА 1'ЛАВНОГ ПГОСВЕТНОГ СДВЕХА

Гдапноч Просветном Савету било је необично стало до тога да послови, које уради, буду што потиунији и савршенији у сваком пог.геду. Зато су важни.је ствари, као законски пројекти, наставни планови и др. по два и три пуга читани на састанцима, и тек онда едати Минисгарству Просвете на даљи рад. Такав рад учинио је те .је Главни Просветни Савет необично задобио углед у самом почетку. То ће потврдити и ова.ј Факт: 24 октобра 1880 г., на 23 састанак дошао је нови министар просвете и црквених послова Стојан Новаковић. Он је изјавио да је нарочито дошао „да поздрави Просветни Савет". 7 подужем говору изнео је своје погледе на задатак и рад Гдавног Проеветног Савета. У Цросветном гдаснику забележено је да министар полаже велику важност на ово тело, које ће му помагати у решавању многостручних просветних питања „Егзистенција оваког тела може цео просветнп рад да упути на природни развитак. Природа никад није једнострана, него су закони њени многостручни. Кад би ми просветне ствари једнострано развијали, удаљавали би се од природе, што би било погретно. Наша просвета има много задатака. Посао њен започет не од дугог времена, живо је напредовао за последњих деценија. У развићу наших школа и свију наших установа у последњим деценнјама су у многим питањима развијене старе традиције и показала се воља и дслотворна снага у свима правцима. Да овај напредак, ко.ји је свуда почет, дође до нотпуне једрине, томе може много помоћи Просветни Савет. На овом телу лежи једап од главних услова за развитак просвете Својим саветом може оно много помоКи напретку народном... Просвегни Савет позван је да суделује министру просвете у вршењу дужносги његових, да му даје савет у многим питањимп. Гад је овог Савета коо таквога од неоцењене користи. Да би показао како то осећам, ја вам унапред изјављујем захвалност за труд, који будете улагали у овом раду. Ја сам сео на ово место да вас свечано поздравим: срећан вам рад у друштву са мном! Од ватпег рада ја се многоме надам". После овога говора министар се опростио с члановима и отишао. Овај говор најбољи је доказ како је Главни Просветни Савет предусретнут и како је брзо задобио леп углед и поверење. На првом састанку одлучено је да састанци буду петком у 5 сати после подне, а кад се год укаже потреба, да се чланови позивају у ванредне састанке. Одмах идуће године решено је да се ванредни састанци држе редовно сваког понедељника док се не сврши претрес законског пројекта о основним школама. Доцније, од 14 маја 1881 г., промењено је и редовни се састанци држе средом после подне, после свршеног рада у школи, и то ее у главном одржало за све време, ма да је било ремећења, кад су ванредни случајеви то захтевали. На састанцима расправљана су вазда само она питања, која су наредбама министра просвете стављана на ред. Изузетак је био да су у два три пута стављана на ред и нека питања, која су покренули поједини чланови, али на крају крајева од тога није ништа било. 0 сваком питању, за које је тражено мишљење Главног Просветног Савета, морало се дискутовати, и онда нису могле бити оиравдане замерко: зашто се Главни Нросветни Савет бави извесним, мож,да споредним и без вредности, питањима, а не другима која су важнија. Ннје било оправдано ни замерање: што је рад у извесном одсеку вре-