Просветни гласник

196

НРООВЕТНН ГЛАОННК

мсна илоднији, значајнији, него у неком другом, у коме нема, може бити, ни .једног важнијег питања о коме се расправљало, да се забележи. Чланови Главног Просветног Савета мењалл су се необично брзо, и то не само ванредни, већ и редовни. У току једае школске године промеие се по два и три председника и потпредседника. Промене се по два три начелника Министарства Просвете, по два и три реФерента за основну наставу, а и начелник и реФеренат по положају су редовни чланови Главног Просветног Савета. Разуме се, тиме су кидане везе и. ненрекидност у раду, али се ипак радило. Главни Просветни Савет вршио је своју дужност. Овда онда позивао је и поједине стручњаке ван Савета, да му помогну, да се питања правилније реше, и стручњаци су се одазивали позивима и долазили на састанке. Нсће ми се, ваљда, уписати у грех што ћу овде да нагласим и то даје Просветни Савет радио од почегка, па и данас ради све бесалатно. Појединим реФерентима, који су одењивали списе, ноднесене Министарству Просвете ради оцене у Савету, давали су из државне благајнице награду за тај свој рад. Ну, 11 јануара 1884 г. саонштена је одлука ондашњег министра просвете да ће у будуће хонорар за реФерате о књигама плаћати гшсци или издавачи књига. Али се Главни Просветни Савет бојао „да се не би тиме отежао и устукао рад у корист школске књижевности", па је решио да и преглед књига врши у будуће сам он бесплатно. Доцније је Ст. Д. Поповић као министар просвете обусгавио ову наредбу и одобрио да се за реФерате о књигама издаје хонорар из државне касе, што је Савет примио к иовољном знању. Али горњом својом одлуком Гловни Просветни Савет, нема сумње, ишао је на то да коригује једну министарску одлуку, која је могла неповољно утицати на развитак школске књижевноети. А кад више у овом погледу није могло бити опасности, јер је школска књижевност узела маха, онда се и Главни Просветни Савет није бунио што ће иисци и издавачи од 12 новембра 1897 г. ионово илаћати хонорар за оцене њихових књига, изузев оних које министарство само поручп или затражи да се израде. За свој исираван рад Главни Просветни Савет је и похваљиван. Овда онда долазили су на његове састанке и нонеки министри просвете, па ту износили своје понеке намере, а 12 августа 1882 г. министар просвете Стојан Новаковић сазвао је и Главни збор свих редовних и ванредних чланова Главног Просветног Савета. На овом збору претресан је нредлог о новом наставном плану за више и ниже гимназије. На збору је председавао сам министар. Састанака је било седам. Оваких зборова до данас није више ни било. Није ми намера да неправедно хвалим Главни Просветни Савет. Напротив рад бих изнети несумњива Факта, да бисте добили бар ириближно верну слику његова рада. Зато сам навео и предње изјаве споменутих министара. Али моје би излагање било непотпуно, кад не бих изнеп и један службени а донекле неиовољни суд о Главном Просветном Савету и његову раду. 13 октобра 1900 г. био је на састанку и ондашњи министар просвете Павле Маринковић. То је био први састанак за школску 1900—901 годину, а били су нови чланови саветски. Састанак је