Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВБТА

205

д) Нешколске књиге. Сем шкодских слате су Гдавном Просветном Савету и књиге које нису имале никакве везе са школом и наставом. И ових је квига бил.о веома много. Многи су их сдади, да би биде препоручене за школске књижнице, зато су и молили за оцену и препоруку, а ко зна, понекоме је било можда задовољство да му књига изађе пред Савет, па и ако ће бити одбијена. За ове књиге не може се рећи да су без вредности али оне ниеу мораде задавати посао Гдавном Просветном Савету. Књиге као што су: Статичко израчунавање и конструкција обичних и жедезничких мостова, 0 гајењу биљака за исхрану стоке, 0 берби грожђа и прављењу вина, Присподобни (упоредни) земљопис, Ноп Коста, 0 набавци приндодних говеда, 0 свинчету итд. итд. беху само, и ако по себи корисне, нов терет за Главни Просветни Савет, који га је често доводио у забуну коме да даде на оцену такве књиге. Практичне вредности од набрајања и ових књига не би бидо, те се и то изосгавља. Оволдко је доста, да се утврди још једна врста особитог посла, који је вршио Главни Просветни Савет.

IV Једна оправдана жеља на 1фају хи^љадитог састан^а. Ево смо изнеди бдеду сдику одушевљеног, пдодног и по српску просвету кориснога рада Гдавног Иросветног Савета за 30 година на 999 састанака. Ево је већ при крају и 1000. састанак, ко.ји је посвећен прегдеду живота и рада Гдавног Просветног Савета. Сасвим је оправдано да се сад запитамо: какве се жеље исгичу данас у души нашој У — Ја мисдим да не грешим, ако кажем да н& уснама већине, који мисде и воде рачуна о Гдавном Просветном Саветучитам: времеје да се ииак реформише. Треба да се реформише, вероватно мисли и овај уважени збор. Треба да се реформише и моје је дубоко уверење. Али у чему? — Ја ћу бити слободан да искажем своје уверење и то у најкраћим потезима, јер се време посдедњег састанка првог периода саветеког ближи крају. 1. Гдавни Иросветни Савет треба да буде и од сад важна просветна установа. која ће номагати концентрацију просветног рада и бити неуморни помагач Министарству Просвете. Чданови његови тога ради ваља да буду просветни радници иј свих важнијих струка као и до сад. То инак не треба да искључује бар с времена на време поделу чданова у два три сгручна посебна одбора (на пр. одбор за основну, одбор за средњу и одбор за стручну наставу), да би се пдслови радиди и с више интереса, а и брже и правидниЈе свршавали. Сваки одбор, сем заједничких седница, треба да има овда онда и своје посебне, ади ипак сваки рад појединих одбора ваља да се сматра као рад свега Главног Просветног Савета, а не само дотичног одбора. 2. У интересу успешнијег рада ваља Гдавном Просветном Савету дати могућности да може потпуно слободно радити и из властитих побуда, дакде бавити се појединим питањима по својој вољи и чинити потребне преддоге Министарству Просвете, коме остаје на вољу хоће ди их и усвојити и у колико.