Просветни гласник

206

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

3. А аи да би се чданови његови могди посветити просветном раду свом вољом и снагом, веома је потребно да се Главни Цросветни Савет не бави и личним иитањима, која су без вредности и везе са општим просветним питањима, због чега се до сад врдо много дангубил .0, много дангубило, много времена и снаге појединих чланова узалуд утрошидо, па ипак тиме се просветни напредак није помогао. Напротив то је учинило те се често најжучније устајало против иојединих чданова, па и свега Савета. Време је да престане дуго дебатовање на саветским састанцима ради договарања о отпуштању из службе или враћања у службу обично незаслужних радника, тим пре што о достојнима за државну службу ретко кад да се и говори сад у Савету. Нека се регулише спедијалним законима све што се тиче личних ствари, у колико то није, па нека те ствари раде поједини чиновници Министарства, којима то мора бити посао, а Савет нека је од еад од тога сасвим ноштеђен. Ваљда нико више неће тврдити да је важно питање: да ли да се врати у службу нека личност, која је због доказане кривице пре тога из службе отпуштена, и да тим нитањем треба и у будуће, каткад и на три четири састанка, да се занима Главни Нросветни Савет ?! Зашто би и од сад на пр. бавио се Савет квалиФИкацијама ма ко.јег просветног радника, кад има комисија за полагање проФесорских испита, чији су чданови плаћени за сваки испит који држе и који могу давати мишљење и о квалиФикацијама свих наставника средњих школа кад и за то искрсне нотреба ? 4. Па и чисто стручни просветни рад Нросветног Савета треба да се ограничи. Сем просветног законодавсгва, правила, планова, програма и упутства остаје, њему још школска књижевност, из које се морају искључити књиге без везе са школским задацима, управо које се не додирују са школским васнитањем. Зашто да се и од сад упућују Гл. Просв. Савету књиге као „0 набавци приплодних говеда" и т. д., кад се то њега не тиче, па и ако су те књиге одличне садржине, али ииак за то нису за школ. књижнице народних школа као год ни Историја Француске револуције и т. д. и т. д. 5. У саставу Главног Просветног Савета ваља да буде више стал ности. Дешавало се да расправљање једног питања почну једни чланови, дебата се наставља уз помоћ других, а деФинитивну одлуку доносе трећи и четврти! — Оно често мењање чланова, оно преметање њихово од редовних за ванредне., па их сасвим изоставе и онда почињу опет као редовни, није служило успешнијем извођењу циља, то ће свако признати. ГеФорма Главног Просветног Савета у овом смислу није тешка, а несумњиво је да би била значајна. Она нам се сама намеће, кад се ма и летимично прегледа шта је све до сад преживео и радио Просветни Савет. Та реФорма његова мора се узети као најоправданија жеља у овом часу. Са том жељом ми улазимо у нов период рада Просветног Савета, верујући да ће она бити и остварена.