Просветни гласник

РАДЊА ГДАВНОГ ИРОСВЕТНОГ САВЕТА

155

неколико година, истина опет еФемерно, ал.и му се чини да се онда пред министра износило много мање личних питања и прохтева но сада. По томе дакле ова неугодност напредује место да се смањује. Сем ње има и других разлога да се промени уређење Министарства Просвете и подела послова у њему. Министар понавља да би он био и горд и задовољан кад би му се дала прилика и могућност да изведе реФорму Гдавног Просветног Савета у смислу жеље коју му је изјавио г. др. Петровић, а исто тако и реФорму Министарства Просвете, која је такође врдо потребна. Дотаредседник 1лавног Просветног Савета позвао је присутне да се овом прилдком сете и умрлих чланова Просветнога Савета и затим .је прочитао имена свих тих чланова. Устајањем одана је пошта и признање свима упокојеним члановима Главног Просветног Савета. Затим је прочитано писмо господина Министра Просвете и Црквених послова од 16 ов. мес. ПБр. 22676 које гласи:

Године 1911, 28 марта, навршиће се 100 година од смрти Досити.ја Обрадовића. Пошто је Доситије био први српски министар просвете и својим списима највише радио на просвећивању нашег народа, налазим да Министарство Просвете и Црквених Послова треба од своје стране да прослави стогодишњицу његове смрти. Ова се прослава може извршити на више начина: свечаним поменом Доситију и другим просветним великанима, који су умрли за последњих сто година; свечаним скупом свих просветних раденика, на коме би се одредила награда за најбољи спис о историји српске просвете за последњих сто година; штамнањем једне књиге састављене од најбољих делова из целокупних списа Доситијевих; приређивањем једне школске изложбе на којој би показан био историјски развитак и данашње стање српске просвете; и др. У интересу правилног решења овог питања част ми је замолити Главни Просветни Савет за мишљење: треба ли Министарство Просвете и Црквених Послова да прослави стогодишњицу смрти Доситија Обрадовића и на који начин.

Савет је једногдасно одлучио: да Министарство Просвете и Црквених Послова треба да прослави стогодишњицу смрти Доситија Обрадовића и уједно замолимо чланове Савета г. г. Миливоје Башића, проФесора III београдске гимназије, Светислава Максимовића, проФесора I београдске гимназије, и Светислава Поповића, учитеља из Београда, да ово питање детаљније проуче и Савету затим реФеришу. Овим је састанак закључен.

Главном Просветном Савету

ПБр. 22676 16 декембра 1909 год. у Београду.

Министар просвете и црквених посдова

Ј. М. ЖујовиЋ с. р.