Просветни гласник

РЛДЊД ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

245

имају част известнти Главни Просветни Савет да су размотрили поднесене Ш1 нрограме и иаставни нлан Призренске Богословнје и нашли: да наставни план садржи у довољној мери педагошких предмета, као и предмета општег образовања нотребних за наставничку службу у народнил школама и да по наставиим програмима има довољно стручне грађе за наставпички позив, па према томе и сал, као и раније, налазе: да се онп ученпди Призренске Богословнје, који су редовно свршили ту школу, мо:у корнстити чланом 30 закона о народннм школама. Прилози се враћају. 26 новембра 1909 год. Понизни у Београду. С. М. Веселиновић Влад. Д. Стојановић Према опомо рОФераху Саветједао мишљење: да се они ученици Призренске Богосдовије, који су редовно свршпди ту школу, могу корнстити чл. 30 закона о народннм шкодама. VII СаслЈшан је писмени реФерат г .г. Чедомиља Петровића, проФесора реадке; Мидадина Шеварлића, нроФесора II беогр. гимпазије, и Стевана Маринковића, проФесора I београдске гимназије, о штампапој књизи г. Мдадена Спасојевића: „Српска стенограФија, сисгем Габедсбергеров, кореспондентна и дебатна стенограФИЈа, ио српским и страним ауторима за ученике средњих и стручних шкода". Тај реФерат гдаси: Г.лавмом Просветном Савету Према акту Главног Просветног Савета од 16 септембра ове године СБр. 215, част нам је поднети Г. П. Савету реФерат о књизи „ Сраска Степографија, систем Габелсбергеров, коресиондентна и дебатна стенографија, ио сриским и страним ауторима за ученике средњих и стручних школа" и т. д. коју је израдио Младен Саасојевић, учитељ стенограФије, и штампао у штампарији „Србији", у Београду, ове године. СтенограФија је вештина, која, предавана у средњим школама и стручним школама, има необично велику важност за неговање естетичких осећања, саморадње, а нарочито за стварање навике код ученика на предизност у раду у сваком погледу. Али она својему марљиву ученику, поред те споредпе користи, даје и брзе неиосредне користи: жива наставн .чка реч у нредавањима двојином је корисннја, кад се може чутн још који пут из стенограма. Али се благотворна помоћ ове вештине најбоље осећа у универзитетским слушаоницама, у великим п јако разгранатим радњама и иодузећима, за разноврсно прибележавање на иуту н суду. А јавни жнвот и нарламентарност не би имали ни стоти део оног утнцаја на масу и иојединце, да им није тог верног тумача, стенографије , у чијем се уставу находи само један јединп члан, којп гласи: „Пиши што чујеш." Такву услугу цивилизацији човечанства чини та вештина, те јој са напретком цивилизације у једном народу расте и цена. Да не говоримо о европским народима са многостолетном културом, у којих постоји више разних просвЕтнп гласннк , I књ,, 4 св., 1910. 17