Просветни гласник

*

246

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

система ове вештине, довољно је да истакиемо да су напга браћа Хрвати, као н наши суоеди Бугари дошли већ до своје стенограФске дитературе. Да би ова корисна вегатина постала достојањем свих образоваипх класа друигтвених, напредне су је земље увеле у наставне програме свих својих школа аа оба пола, као и у стручне школе, па је тако урадила и суседна нам и сродна Бугарска. Само смо ми у том иогледу заостали. И ако нарламентаризам, којему је ова вештина преко потребна, живи- у нас скоро неких нетрдесет година. ипак је вештина стенограФпсања животарила у нашој земљи негована једино приватном иницијативом. Тек пре четири године иостављен је наставник за ову вештпну у све четирн средње (мушке) школе у Београду у лицу ииеца књиге, о којој реФеришемо. И прва тешкоћа са којом се морао борити, норед многих других, била је у том: што није било не само погодног, већ није било никаквог уџбеника за стенограФију. Творац српске стенограФије (по Габелсбергеровој — немачкој — снстеми) г. Ј. Миловановић штампао је своју прву књигу 1872 год. Његова је књпга доживела три нздања. Треће издање је од 1885 — дакле скоро му је двадесет и пет година, и разуме се да га и нема више. Све кад би те књиге и било на иродају у довољном броју комада, ипак је потребно било да света угледа једна књига, у коју би се унеле све поправке и измене, којииа су наши најспособнији стенограФи — практичари обогатили и унапредили ову вештину у нас. У таквим прилпкама се појавила „Српска СтенограФија" г. Младена Спасојевнћа, којој је писац наменио двогубу улогу: школског уџбени са и књиге за самоуке. Ова књига представља у многом погледу напредак, ако се упоредп са последњим нздањем књиге г. Миловановића, заслужног ветерана за срнску стенограФију. У и>ој је разложно одвојена кореспондентна од дебатне стенограФије, јер је прва потребна свима, а друга само стенограФИма од ?аната. У њу су унесене и ирактиком признате као погодне новнне онако како је то означено у одељку „Развитак и даиашње стање стенограФије" на стр. 12, 13 и 14 ове књпге. Унесено градиио у први део (кореспондентна стенограФија) лепо је распоређено и методски постуино уношено тако, да је н самоуку веома олакшано учење по њему. Дебатна стенографија богата је збирком срећно иробраних самознака, као и смишљено пзнесеним упутством за краћења реченична, неправилна и краћења странпх речи. Уз ову књигу, као њен нераздвојни део налазе се и „таблице с иримерима'", према којима се ваља ученику ове вештине веџбати поступно према ранпјој му спреми. Оне имају све врлине првог дела, али имају и мана, поред којих ипак задовољавају иотребу, којој су намењене. Тако: а) линеатура није извођена поступно; б) све таблице нису израђене прецизно; в) неколике таблице нису израђене естетично и довољно прегледно. Мана под а) омашка је пишчева; оне под б) и в) ствар су више техничке природе, којих свакојако не би бнло да је нисац, који је у исто време и издавач, имао на расположењу јача материјална средства. У томе ово дело једино заостаје за књигама г. Миловановића. Како се из свега до сада изнесенога види: мане иобројане код ове књиге толико су незнатне према њеним добрим странама, да смо ми мишљења: