Просветни гласник

17*

РАДЊЛ ГЛАВНОГ ЛРОСВВТНОГ САВВТА

247

1. да се ова књига може примити за тколски удбеник; 2. да је неоиходно иотребно да Министарство Просвете откуии једну хиљаду иримерака, као иомоћ писцу (који од те вештине јодино и живи); 3. да откупљене примерке разапгље випшм средњим школама, (а и стручним) ради наградног поклањања ученицима на завршетку школске године, чиме би се врло успешно порадпло на отварању воље код ученика за изучавање ове корисне вештине. Држимо да би се на тај начпн убрзо постигла жеља свнх љубитеља ове вештине: да ова кориспа књига угледа што скорије и друго издање, које би могло пмати све своје досадање врлине, без и једне ма како незнатне мане. У исто време слободни смо предложитп Главном Просветном Савету: да путем, који му стоји на расположењу. поради код господина Министра просвете: да се изучавање ове корпсне вештине заведе (ма и Факултатнвно) у свима стручним и средњим школама, како бп се, по могућству, сви ученпци тих школа на на свршетку свог школовања могли служити с довољно лакоће бар кореспондентном стеногра®ијом; а да би с васпитне стране такви ученици само добнли, у то нимало не сумњамо. •Захвални Главном Просветном Савету на иажњи и одликовању: 25 новембра 1909 год. у Београду. Чедомиљ А. Петрови}., про®. б. реад. Миладии II. Шеварлић, проо. II б. гпмп. Стеван Маринковић, лроФ. I б. гимн. Савет је затим дао мишљење: 1. да се ова кљига може употребљавати у свима средњим и стручним школама као уџбеник приватног издања при изучавању СтенограФије и 2. да се може препоручити за књижпице средњих, стручних и народних шкода. Већином гласова пак одлучено је: да се замоли Министарство Просвете да, ако за то има буџетске могућности, помогне писца откупом извесног броја иримерака, који ће се поклањати ученицима који изучавају ову вештину. Еако се г. Петровић одрекао награде за реФеровање о овој књизи, то ће се г.г. П1еварл.ићу и Маринковићу издати по (20) двадесет динара на име награде за реФеровање а вишак депоноване суме у (20) двадесет динара вратити г. Спасојевићу. VIII Саслушан је писмени реФерат г.г. Гаврида Јовановића и Светислава Максимовића, проФесора I београдске гимназије, о рукопису „Три бајке" од г. Николе Зеге, вишег учитеља I београдске гимназије. Тај реФерат гласи: Г^давном Просветном Савету Прегледали смо три бајке у рукопису од г. Николе Зеге и част нам је поднети о њима овај реФерат. Бајке су род литературе, који је самоједном могао бити неизвештачен, т. ј. да је прича у бајкама била основана на некој реалној истини. Такву реалну основу могле су не^д имати само народне усмене бајке; јер у цре-