Просветни гласник

радња главног лросветн 0 г савета

249

књижевном делу г. Зега иоказао лохвалну књнжевну особину, тнме, што је уз своје лепе слике могао, колико толико, имнровизовати бајку, као добру допуну сликарском моменту, који је био главнији, и тако, негде сликом а негде текстом, г. Зега је успео саставити добру књигу бајака са сликама за млађе ученике. Ово рекавши, ми смо у главном и свршили наш реФерат о бољој страни овога састава, али имамо неколике напомене и о непотпуности овога рукописа. Док рад маште иишчеве уз добре слике задовољава доста живом прнчом, те се у главном добива и потребна илузија о испричаном — тај успех често квари непогодан речник, опор и тежак стил. Ми смо таква места обележилп у намери, да их ппсац измеаи колико то буде могућно. Такође у недостатке овога рукописа стављамо, што је прича у некнм партијама доста хладна, опис без боја, л што је мали број интересаитних ситуација, а и што се у .целини осећа оскудица у већем заплету. Али ове значајне иедостатке у тексту надокнађавају врло добро оне леие слике којпх има доста и налазе се уза сваки моменат у бајкама, Тако је на више места г. Зега као цртат спасао г. Зегу као приповедача. И највише тако радећи писац је успео саставити за децу забавну и корисну књигу. Напослетку напомик,емо да би бајка „Златана" билајош боља, ако бп је писац прерадио. Јер у главном лицу ове бајке, у Златане, нема потребног једииства у карактеру. Ова девојка није остала до краја приче добра, чедна и наивна, каква је бпла у почетку. Кад је доцније требало да се ослободи вештице, Златану не спасава иикавав срећан удес, како то обично у бајкама бива, већ то она ностиже променом карактера: иостаје на једанпут веома лукава и подмукла. А нри крају лриче Златана се јавља у улози Јованке од Арка, растера велику војску док ослободи царева сина. Због овако супротних момената у карактеру главног лица ми предлажемо потребну поправку у бајци „Златана". Али, све ове наше напомене нпсмо написали у намери, да Главни Просветни Савет врати писцу рукопис на ноправку, већ је ово речено највише ради самог писца: да, приликом штамиања, има на уму и ове наше наломене. Јер овим бајкама није циљ каква литерарна претензија, па да је апсолутно иотребна предложена исиравка. Ирепорутујући ове бајке ГлавнОхМ Просветном Савету, молимо га да ни у којем случају не доиусти писцу да штамла и предговор, који се налази пред рукописом. Рукопис прилажемо уз овај ре®ерат. Главном Просветном Савету 12 јануара 1910 год. у Београду. Захвалнп на поверењу Гаву. Јовановић Свет. М. Максимовић Савет је затим дао мишљење: да ове бајке писац може штампати и да се оне могу преноручити за иокдањање ученицима народних школа, пошто претходно поступи по напоиенама г.г. реФерената и пошто Савету накнадно поднесу штампани нримерак ради оцене техничке израде. Г.г. Јовановићу и Максимовићу одређено јо на име награде за реФеровање о овом рукопнеу свега (40) четрдесет динара.