Просветни гласник

278

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСННК

В. Разни начини везе између реченица. А ./1И временеки односи нису једини који се могу десити и.змеђу две радње. Ти односи, да споменемо само најглавније, могу бити циљ, узрок, посдедида, усдов; један суд, уз то, може бити допуна другог. Све ове односе ми можемо учинити јаснима помоћу наших гаколских радњи. Отуда нове серије: 11) Цвљ: Ја се дижем; ја идем на таблу. — Ја се дижем з,а бих игиао на таблу. Ја узимам сунђер; ја -хоћу да избришем таблу. — Ја узимам сунђер да бих избрисао таблу, и т. д. 12) Узрок: Ти си добро научио своју лекцију; ја ти дајем добру белешку. Ја ти дајем добру белешку, иошто си добро научио своју лекцију. Ти си ми аредао рђав задатак; ја сам незадовољан тобом. — Ја сам незадовољан тобом., иошто си ми аредао рђав задатак. 13) Усдов: Ако научиш добро своју лекцију, ја Иу ти дати добру белешку. Ако будем задовољан вама, ја Иу вам иричати једну иричу. 14) Допунска реченида: Ево једне књиге; она је на катедри. — Иди ми донеси књцгу која је на катедри. А учи добро своје лекције; он ради своје задатке ириљежно, он је трудољубив. — Шта је трудољубив ђак? — То је ђак који учи добро своје лекције и који ради добро своје задатке. Г. 0 употреби зидних сдика. Ми смо применили нашу методу на шкодски живот. Наш метод • биће исти, макар какав био речник који ваља применити: људско тело и његове потребе, кућа. и породичии живот, и т. д. Ади ће доћи тренутак кад нећемо више имати иред очима живу стварност и кад ћемо морати прибећи слици. Да видимо корист коју ћемо моћи извући из зидних слика. Чује се са свију странада је сдика згодна само за опис садашљости, за вечито исто питање: Шта је ово? Ствар иије тако разумевао Комениус, 1 који је, пре два и по века, био прави покретач садагање реФорме и који ју је открио јога 1648 пубдикадијом свог деда ОгИз рШиз. Оно гато карактеригае то описијвање васељење сдиком и речју и нарочито његову ЕсЈго1а 1ис1из која је изигада 1679, то је начедо радње које стоји на чеду учења речника. Да видимо како се радња, жива и непрекидна радња може издвоити из сдике, другим речима како се овај иди онај покрет, овај или

1 Познати граматпчар моравскп из 17 века.