Просветни гласник

Н аука н настава

279

онај положај, силом околности начињен непомичним на слици, може продужити у прошлости и у будућности. Није потребно да је човек проучавао Лаокона Л.есингова па да зна, да се пластичне уметности разликују од приповедања у једној важној тачки која је измакла из вида Хорацију: док приповедање набраја узастопне тренутке једне радње, сликарство може да утврди на платну само један једити тренутак. Али ако уметник зна свој занат, он ће умети да изабере кулминациони тренутак, тренутак који резимује све претходне тренутке и који наговештава све идуће. И ако је само гледалац мало свикнут да чита и да тумачи слике (а то је већ донекле случај с једним учеником од 10 до 12 година), оп ће сигурно имати ту визију везе радњи, у којој су у осталом наши ученици већ били извежбани радећи са серијама. Кад је потреба, ми ћемо им помоћи у том нагађању. Ево, на иример, једне слике што иредставља једпог малог болесника где лежи; поред постеље стоји лекар који му пипа пулс и његова мајка која гледа са зебњом у лекара 1 . Ево садашњости, директпог сазнања. Али захваљујући нашим ееријама из школског живота и раније наученим временским појмовима, ми смо развили код ученика способност да изиђе из круга садашњости. Применимо тај метод на ову малу непомичну сцену, да јо оживимо у прошлости и у будућности. 1° Шта се збило пре тренутка који представља ова сцена? Синоћ, дете се вратило из школе, тужећи се на зиму и главобољу; његова мајка га је положила у постељу; дала му је да пије један топал теј (на ноћном столу се још види машина за кување); сутрадан, како грозница није попустила, она је послала служавку с лисамцетом лекару; лекар је дошао, он пипа пулс детету и умирује узнемирену мајку. 2° Шта ће се збити после ? Л.екар ће преписати рецепт; служавка ће га однети апотекару који ће но њему спремити лек; дете ће узети лек; сутрадан, биће му боље; кроз четири или пет дана, оно ће се вратити у школу. Свака слика, ако је добро схваћена, може пристати уз овакав коментар, који није ништа друго до једна серија. Али ова нова серија разликује се од оних које смо направили о школским радњама. Она није више резултат дироктног сазнања, већ изазивање Једне поворке радњи које дух назире. Ми смо дакле употребили једно ново средство, уобразиљу. Ми не преводимо више чулне слике непосредног сазнања, већ слике ко.је знамо од пре, слике које су сачуване памћењем и које ћемо навићи своје ученике да пове?ку међу собом. Још од сада, они ће бити кадри да нам испричају какву малу причу из своје памети; они почињу да лете својим крилима.

1 Сцена извађена из »Зидних слика« у издању књижаре Агтагк! Со1т. 19*