Просветни гласник

2«0

1ГР0СВЕТНИ Г.1АСНИК

Пајзад, ако хоћсте да дате овим малим објашњенгш сденама једну занимљивост више, ако хоћете да их оживите дахом истине, дајте нека их играју у виду диалогисаних радњи. * Први и други разред, према програму, треба да буду посвећени учењу општег речника, подељеног у извесган број концентричних Ф кругова, од којих .је средишни круг представљен шкодским животом и који, проширујући се поступно, додирују крајњу иериФерију чулеог сазнања у простору, небески свод. Адп зар се језик коме ми треба да учимо своје ученике надази цео у том језику чисто чудном, тој очигледној настави која чочива на сазнању иредмета који су око нас или слика које их представљају? Очевидно не. Треба и да аФективне сиособности душе нађу места у нашој настави онако исто као и интелигенци.ја. Ми бисмо брзо одузели вољу својој деци, кад, стављајући стран језик у ред егзактних наука, аритметике и геометрије, не бисмо говорили и њиховом срцу. Од првога дана треба да дете осети у новом језику нешто од оне оживљујуће топлоте, од оне лаке неусиљености, која чини за њ драж матерњега језика. То је разлог више да му се никад не говори друкче до на страном језику, да би сва многострука и покретљива осећања која се рађају из наших односа с њим, из његових односа с његовим друговима, из оног породичног живота најзад који треба да буде школски живот, нашда свог израза као од шале. Ни овде не треба речник; мимика, поглед, покрет, интонанија речитији су тумачи него најбољи речник. Директна метода за време друге периоде (З-Ђи и 4-ти разред). А. Тумачење текс^ова. Наши ученици сад знају, после 1-ог и 2-ог разреда, основни општи речник и основне облике граматичке. У 3-ћем разреду ми ћемо приступити читању текстова. Разуме се само по себи да, од 2-ог и од средине 1-ог разреда, ми нећемо ускратити себи да причамо мале приче и да читамо с ђацима мале описе као целину, под условом да иједно и друго има тесне везе с предметима који нас у тај мах занимају. У том разреду, тренутак је дошао да се приступи правој читанци са свим оним што она садржи у себи непредвиђеног. како у логледу речника тако и у погледу граматике. Ми смо побројили начине тумачења директне методе, који су: 1) директно сазнање, 2) индиректно сазнање или изазивањепредметагестом мимиком и интонацијом, 3) објашњење нових речи помоћу познатих речн (деФиниција, истицање нротивности, синонимија, етимологија, пример, нарочито пример).