Просветни гласник

286

ПРОСВЕХНИ ГДАСНИК

вере врши у То-ко-ва-ми, то јест у оном делт јапанске престонице, којн је нарочпто намењен за скупове и свечана расправљања. Нпчему другом нису учени дечаци и девојчице сем ономе што може бпти практички корисно ; али, како веди проФесор 1п§гат. Вгуап из Нагасаки, нарочито од рата са Русијом могло се констатовати, да ово чисто утшштарно схватање може истина дати трговце, чиновнике, ОФИцирена висини њихова нарочитог задатка, али да борба за живот постаје смелнја, упорнија, чвршћа. Само ново, дубље морално васпитање, доктрина солидарности, једнакости, узајамне помоћи и оданости може донетп нову Фазу у жпвоту народном. И Б г. 8 а ки 11 о 8 ћ 1 п М о I о <1 а из Киота мисли, да хришћанство има највише изгледа да се уведе у Јапан, али хришћанство појапањено, прилагођено нипонском народу. Демократске идеје западњачке религије, њено поштовање жене, светиња њеног брака, општа узајамност коју она проповеда, чине те она високо важи у ово.ј источњачкој земљи. С друге стране Тћ. уоп Са1е12к1 тврдио је у ВоситеШз Ли Ргодгез, „да ночиње опадати ведики покрет хришћанске евангелизације, који је довео на крајњи, тако рећи варварски исток толико младих мисионара, људи и жена 1- , и да „јапански мисионари сада проповедају будизам у Кини па и у Амерпци". Ну како је да је, из ова два мало супротна саопштења излази да је жеља за религиским пролећем на дну народнога срца, да је оно што ће отуда осетити васпитање само логичка и неизбежна последица ове тежње. После овога претходног погледа, сад да видимо како стоји васпнтање у Јапану. Разни заводи за васпитање могу се ра.зредити у четири категорпје: основна настава, средња настава, виша настава и стручна настава. Под овом последњом категоријом разумемо разне заводе, који нису специјално обухваћени којом од првих. Од 3. до 6. године дете иде у материнску школу, која има да даје цело прво васпитање; у њеном су програму, као и у нашим Фребеловим шкодама, само игре. приче и ручна вежбања. Треба међутим напоменути, да свака наставница треба да има диплому о способности за учитељицу основних школа, и да је максимум деце у једном разреду 40. После материнске школе додази нижа основна школа, која траје 4 године, и виша основна школа, чнје је трајањс 2 до 4 године. Учи се морал, народни језик, рачуница, гимнастика, цртање, певање, ручни радови и шивење за девојчице. У вишој основној школи изучава се још јананска историја, земљопис, нриродне науке, пољска привреда, трговина, ингдески језик. Свака школа може имати највише дванаест разреда а максимум ученика у разреду је 80 за нижу а 70 за вишу основну школу, што је очевидно врло много.