Просветни гласник
292
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
за допуњавање знања у специјалној грани, медицинску школу за спремање жена-лекара. Поред тога је стручда женска школа у Токију, у којој је настава подељена на два одсека према томе да ли се жели узети само једна струка или две од ових: шивење, плетење, прављење вештачкога цвећа, цртање и сликање јапанско. У првом случају течаји трају две године а у другом три. Овде има и одсек за вештачко цвеће (три године) и одсек за теориску и практичну кујну (једну годину). За вишу наставу девојке имају јапански слободни Факултет за девојке (Нипон-јоши -даигакуко), где учење траје најмање три године и у ком има одсек за домаћу економију и одсек за књижевност, поред ириправних течаја од једне или две године. Истина је да је већина религиских удружења основала нарочите више течаје за увођења младих девојака у вишу културу. Пре дваестину година учињена је велика погрешка у женској наставг. Њу су организовали нотпуно но западњачки и предаване су разне струке, па уз то и један европски језик. Удајући се мало после тога — јер скоро све јапанске младе девојке удају се одмах пошто су оставиле школу — оне знају много али не знају обично оно што се тражи за добро управљање кућом. Због тога се у овим школама број ученица смањио од пет стотнна на седамдесет. Кад су увидели погрешку, поправили су је. Сада .је симпатија публике сва заузета женском наставом, која данас даје жене какве тражи Јапан: изврсне другарице човеку и матере на висини њихова позива. Овај идеал може се нама западњацима учпнити мало узан: ми доиста тражимо културу жене као независне моралне личности, али прилике на Истоку и Западу су доста различне. У осталом Факат је, дајег-ђица Суми Миакава из Токија, пошто је посетила Европу, изјавила да у њој ни.је нашла женских врлина, ко.је тако обилато цветају на јапанском домаћем огњишту. Пре но што завршимо овај кратки чланак, треба да напоменемо, како свако лице, ма које народности и ма које религије, има право да у Јапану отвори школу под неким погодбама. Због тога су слободни заводи разних ступњева врло многобројни скоро у свима градовима у царевини. Око стотино библиотека, међу којима је Царска Библиотека, која игра велику улогу у интелектуалном свету јапанском, шире свуда најразличнија знања. Три општа музеја, један зоолошки врт и један педагошки музеј, који су врло добро снабдевени, такође много доприносе култури нипонскога народа. Многобројна учена друштва састају се у одређена времена. Између њих треба нарочито поменути Царско Друштво за васпитање (Теикоку Киоикукваи), које има задаћу, да шири и унапређује васпи-