Просветни гласник

1ГЛУКА И НАСТАВА

293

тање у царевини. Оно нубликује деда о васпитању, изучава питања која се на њ односе, уређује курсове, бнбдиотеке и нредавањч и издаје месечни часопис Киоикујирон. Такође захваљујући њему, а нарочито проданости и компетенцији његовога садашњог директора, г. ТбиЈ1 8ћ 1 пј 1, васпитање, је добидо тако широк нодет, да се нипонска царевина може похвадити шкодским уређењем, коме би могао завидети добар број западннх држана. [Ес1шш1 Рее1;ег8 у белгиском часонису Жтепа, I година, бр. 1 Остенде, октобар 1909.

АЛКОХОЛИЗАМ И ШКОЛА — ДР. ГОРДОН —

Адкоходизам — највећи бич савременог друштва. Од њега, по речима ирофосора И. Сикорског, „угино више људских живота, него од руку убица, отрова, зимске хдадноће и од грома небеског." Човечанство бори се против адкоходизма од незапамћених времена. У старом Мисиру пијанице су издагане јавном подсмеху и другим ниским казнама. У Китају, на 2286 годнна пре Христа, био је издан указ, којим се под претњом казне, забрањује неумррено употребљавање адкоходних напитака. Године 2205 пре Христа нијанство се тачо кажњавадо смрћу. Године 1279 пре Христа из Китаја су прогнани биди сви који су се занимади справљањем адкоходног иића. На Кинезе угдедади су се у овоме .Јапанци. Стари закони забрањивади су, како ми знамо, иродавање и употребљавање адкоходних напитака. У Римљана пијанство женскиња кажњавадо се смрћу. Сваки Римљанин имао је право убити своју жену ако со опија. Речју, од незапамћених времена све до данашњег дана човечанство се енергично и неуморно борн против тога страшног непри.јатеља — адкохода. Ну до сада — авај! — резудтати су те борбе ништавни. Број оних који пију увећава се свуда сваке године, како се доказује потпуно тачним статистичким подацима. Посматрањем јо утврђен у истнни жадостан Факт, да пијанство у Русији све више и више расте. Тако, године 1904 у Русији по сдужбеним подацима бидо попијено свега 71 мидиона ведара 1 вина, што износи прибдижно по 11 дитара на свакога становника. Године 1905 кодичина потрошенога вина ноиеда се до 75 мидиона ведара — по 12 дитара на сваку душу - године 1906 потрошња је достигда већ 85 мидиона — ио 13 стакада на становника, а године 1907 до 100 мидиона ведара

1 Ведро има 1.229 декалитара. цросвктии гласник , I књ., 4 св., 1910.