Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

311

* * * На реду је друга тачка из нрограма за други течај: „ Разликовање Ж 'лвотипа, биљака и других ствари од њихових слика. Познавање домаЛих животиња и главна корист од њих. " Поред понављања и проширивања онога штоје до сада ученотреба засебно прећи горњу тачку. Пре слика треба да су нознати истински створови. За извођење ове тачке послужиће нам разне прилике. Ако медведари прове,зу селом модведа, — показати; води неки магаре, носи напагаја или мајмуна, — и то. У висини вије се орао, кобац; дети врана, рода, голуб, сенида, пчела; пева славуј, гракће гавран; пролазимо поред воде а жабе скачу у воду; неко је донео корњачу, неко малог орла, неко нашао у нотоку пијавиду па је донео с каменом за који се припида. Један донео малог славујића: нашао га на шибљу поред потока. Ми га 2—3 дана хранимо „мрављим јајима", посматрамо га и водимо разговор о њему, па га свечано пустимо да ужива златну слободу. Од учионице отворена врата, а ласте праве у ходнику гнездо и сваки час дол.ећу, иа мал' што неће у учионицу! С прол.ећа или зими, кад је пут леп, идемо кроз шуму, а тамо се види један, онамо два зеца где беже; ми разгледамо како је око џбуна стајао и чупкао пупе те јео. Пеки човек убио лисицу, један вука; један носи рибу итд. У свакој од наведених и непоменутих прилика проговорити неку реч, и показати на животињама оне делове, с којима нису упознатакао: кљун, чеп, крељушт идр., па неку причицу или догађај бар у неколико реченица што ће децу много занимати... Казати и главну корист и штету, па онда истим начином и за најобичније домаће животиње које свако село има, не сметнувши с ума ни ситније, па и обичније секте: пчел.е, мухе, комарце итд. И ако се из овога може извести кад се и како све то показује, онет изреком напомињем ово. Не треба се у овоме држати реда по програму, па показивати онда тек кад ред на то дође. Свакога дана видеће се по нешто обичније; у већем размаку времена видеће се нешто ређе. И само би неки окорели Формалиста или онај који не зна или неће да ради правилно, могао поред свега тога ћутке прећи. Овим начином деца се у забави уче, и не осете терета као од претераног нагомилавања представа кад се с учењем животиња (и биљака) од једном нретрпају. Ако не би било згодно и ако не би имадо прил.ике да се све у природи покаже, могу кориено послужити и Шрајброве или друге слике, На пр. многе домаће животиње тако су познате да их је боље на сликама показивати и о њима разговарати, а неке су опет ретке (нарочито дивље) а деца их већ знају чим слику виде, као: змија, слепи миш, јеж, кртица и др. Ту је потребно да их науче бар именовати, па ће сама деца из речи које су учила склапати реченице и о 21*