Просветни гласник

312

ПРОСВЕТНП ГЛАСППК

њима говорити. Зато увек после показивања треба слике оставити у школи по клупама раширене, или ниско о зид обешене. Деда сама, или са етаријима водиће о њима разговоре и занимати се разним иитањима, што је добит за наставни успех; деда се тако уче сама мислити („саморадња"). Сад долази да се деца упознају с главнијим биљкама које до сад нису упознала. Показати: трешњу, орах, дуд, шљиву (и гусенице у исто време), крушку, јабуку, вишњу, врбу, тополу, букву, дрен, границу, липу, багрен ијога неке обичније врсте дрва, иоред којих прођемо и које су сваки дан пред очииа. Даље: жита, траву, цвеће и главне врсте, а уз то: корен, дебло, гране, лист, цвет; да науче: како цвеће миригае, зашто нам требају и шта користе поједина дрва, па жита и трава. Од ствари које имају везе с овима показати: косу, срп, ветрењачу. лопату, купац, виле, рогуље; зрна, плеву, сламу, сноп... И овде се може сликама помоћи. Можемо и ми саии сликати, а деца да погађају шта је насликано, ако знају, — а ако не знају казати им. Ноказујући не говорити много, али јасно; јер деца знају многе друге речи доводити с овима у везу. Кад на пр. дете зна шта је „трава", шта је „во", а шта „иасе" итд., лако ће то комбиновати. Бројне односе деца већ знају, и с тим може бити разоврснних комбинација... У испитивању пуштати да деца више говоре, а ми да исправљамо ред речи, облике и акценат. Деца сада знају имена масе животиња и биљака, а са многим стварима су се још у почетку упознала. 0 свакој јединки знају по неку реч рећи, или по неки догађај и причицу. Сада долази класиФиковање на три групе: животињс, биљке, ствари. Упоређивати их и поставити разлику (у колико се она д& свакоме уочити). Сам иоступак при овоме изложити било би много, а из досадањег рада сваки може извести какав дух у томе мора владати. Пошто је та разлика утврђена треба прећи на разликовање животиња, биљака и ствари од њихових слика. Начин показивања је обичан, ничега особитога нема. Само треба обратити пажњу *на памћење обичнијих израза и речи које у разговору долазе. Како се у трећој тачци налаже да се у подељеним школама упознају слике у буквару и о њима разговор води, то је најбоље ово спојити с оним из друге тачке. Тако се то може свршити и у неподељеним школама, а и за наставника ће бити олакшица при почетку букварске наставе. Пре почетка буквара треба пазити да се у разговору употребе ако је могућно све речи, све реченице и изрази из буквара. У старије време ово се сматрало за учење језика. Старији ђаци су реч по реч на српски млађима преводили; тако се и све остало учило. Рекох у „старије време" зато што је то онда био једини начин; ну, на жалост, и данас има таквих наставника, нарочито који су из тих места родом, а неки хоће и да