Просветни гласник

ОЦЕИЕ Н ПРИКАЗИ

315

каже у новом и научном аортрету. Овде није нова ни у чему важнијсм ни општа концепција о нашој књижевности и писмености 18 в., сви принципијелни елементи у томе смислу као и многи детаљи исти су они, који су и ире ове академске књиге објављени у расправама и прилозима за тај век српске кн»ижевности. Знамо да је свака историја по нечему извод из познатих монограФија и грађе, ади у томе извођењу и разумевању грађе прави историк изражава и сву оригинадност свога ученог духа, обиље ерудиције и књижевничку способност у композицији. Ако је историково извођење било само механичко понављање детаља из грађе и општих места из расправа по неком реду, онда се то не може звати иеторијом у смислу науке, па ма то дело имадо и некодико хиљада страна; такав се посао сматра као прегдед намењен практици, иди служи за какву потпуни.ју сгудију. Таква је и ова књига, и ако има звучан назив и врло свечану одећу као дело академиског издања. Сем тога, ова је књига ненотпуна и у најобичнијем смислу, недостаје јој добра */ 3 до, ма на који начин, пуног приказа 18 в., бар по онштим местима. Овде нема ниогга о Качићу, Рељковићу, Канижлићу ни о Соларићу, Лазаревићу, Мразовићу п другим који беху Доситејеви савременици. Качића и не спомиње а за Рељковића и друге Славонце, као и за све нисце у српској латиници 18 в., вели: „немају утицаја на књижевност угарских православних Срба (X)." После овакве изјаве, г. Скерлић, по свакој логици, није смео ову своју књигу назвати „Срнска књижевносг у XVIII веку". Јер, кад би била и апсолутна истина да српска латиница нема утицаја на српски ћирилски тексг 18 в.. ипак се текст српског језика у латиници не може изоставити у књизи XX в., ко.ја носи име „Сриска књижевиост у XVIII веку" — по најнростијем разлогу, што данас и обични образовани Срби знају, дау 18 в. не иредстављаху српску националну акцију у књижевности само Срби православни. Кад је то данас тако обична истина, како је могао г. Скерлић као проФесор Универзитета дати овој књизи име коме не одговара садржина овога дела; ио ком ли су разлогу и академици то прихватили ? Одавно се литературе по језику називају разним националним именима; па кад се књизи да нме „Српска књижевност у XVIII веку", зар се могу из ње изоставитн садржине које су језиком једнаке Вуковим књигама? То .је но реду прва принципијелна иогрешка која умањава научни значај овој књизи. Нема разлога ни она поставка г. Скерлића по којој се могло рећи да српске књиге у латиници 18 в. нису утицале на православне Србе. Најважније дело славонских католика, 8аИгМ. Рељковића, штампан је и ћирилицом 1793. То посве јасно казује да је 8аИг као н Вагдо^ог идоЛт био лектира образованих православних Срба и много пре 1793, тада је он дан на читање и оним простим православним Србима, који из црквених разлога не читаху српска дела у латиници. Да утицај