Просветни гласник

434

НРООВЕТНИ ГЛАСНИК

ваковића. Издање потпомогнуто из књижевног Фонда Илије Мил, Еоларца. У Београду. 1910. Дена 1*50 дин. Сраско родољубље и отачаствољубље. Написао др. В. Бакић. Издање Задужбине Димитрија Стаменковића. Кн,ига4. УБеограду. 1910. По тестаменту овога ведиког просветног добротвора све се књиге његове задужбине раздају народу српском бесидатно. Јагодинска основна школа до 1850 године. Написао Е. Ј. Цветић. Допуњено издање. У Београду. 1910.

НЕКР0Л0Г

Угасио се живот један који је био веома потребан животима породиде, користан настави, књизи и друштву — умро је

1* ДИМИТРИЈЕ Ј. ПУТНИКОВИЋ

Рођен 6 Фебруара 1859 год. у Касидолу, окр. пожаревачког; по свршетку учитељске школ.е 1880 год. ступио је у службу учитељску, најпре у Прокупљу, затим премештен у Жабаре, окр. крагујевачког, а године 1886 у Београд, где је непрекидно остао. Две године (1888 до 1890) провео је као управитељ и учитељ у Дому за сиротну и напуштену децу; годину дана (1894—95) провео је у Чешкој, проучавајући уређење основних школа чешких. Међу првим учитељима у грађанским школама постављен је био и он и служио докле те школе нису укинуте ; 29 септембра 1909 год. стављен је у пензију, а 16 маја о. г. преминуо. То су кратке сухе белешке о учитељској служби пок. Нутниковића. Али оно чега у белешкама овим нема чини покојника необичним учитељем, ретким просветним радником, честитим човеком. Јер имати све одличне оцене, којима је рад у школи оцењиван, није необично, а оцене, које су, као што знамо, и релативне и често сумњиве, не могу бити једине довољне за оцену вредности радникове. Писање пак уџбеника, на коме се пољу и Путниковић с успехом огледао, није такође рад такав да он сам издиже писца на висину, на којој је Путниковић стајао. Друго је поље рада на коме је Путниковић редак и необичан; друго је поље, на коме он стоји једини, усамљен, бистро гледајући и видећи ствари онакве какве су, ирозирући у будућност, и ради те будућности, лепше будућности, гласјењегов био необично јак, а реч мудра и убедљива. Да, Путниковић је у Чешкој видео и проучио све нанретке на пољу наставе и васпитања; научио чешки, тедобио и тај кључ — поред онога који му је дао руски језик — кључ за улаз у велику и сређену литературу о томе питању. уверио се шта може вредноћа и жила-