Просветни гласник

348

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

9. Бреписка Ад. Симића 1850—1852 год. 10. Президијални расппси 1852—1853 и писмо Совету од 15 јануара 1853. 11. Преписка Ал. Симића са С. П. Книћанином 1853—1854. 12. Писма каеза Александра Ал. Симићу 1853—1854. 13. Оставка Ал. Симића 1857 и протест његов због одузимања пензије 1859. 14. Преписка с разним лицима 1850—1860. 15. Мидан и Катарина СиМић 1856—1857. 17. Уапа. Цела ова заоставштина има 1500 листа. Прошле године радило је у Државној Архиви 23 лица, од којих су два пензионара, два проФесора Универзитета, један адвокат, један судеки писар, један кандидат проФесорски, осам студената, два књижевпика, две проте, један богослов, две студенткиње и управитељ Учитељске Школе. Било је 48 саопштења докумената из седам разних архива. II то из архиве Кнежевске Канцеларије 31 саопштење, из архиве Државног Савета 8 саопштења, из архиве Министарства Просвете 3 саопштења, из архиве Народне Скупштине 3 саопштења, а из архива Министаретва Унутрашњих Дела, Министарства Финансија и Митрополије по једно саопштење. Чиновници Архиве сем обичних текућих послова (сређивања примљених докумената у прошлој и ранијим годинама, издавања докумената на преглед, итд.) баве се поглавито детаљним инвентарисањем докумената у Кнежевској Канцеларији 1815—1839. На завршетку овог извештаја част ми је, господине министре, скренути вам пажњу ни једно питање од велике важности за Државну Архиву, на питање о згради за њу. За установу овакве врсте тражи се пре свега зграда која треба да одговара особитим прописима, нарочито да је обезбеђена од пожара и од влаге и да има сигурне затворе. Међутим наша Државна Архива отиочела је свој живот у једној рабатној кући, која није испуњавала ниједан од поменутих услова. Питање о згради ја сам одмах изнео на решење господину министру просвете, оно је пролазило кроз различне Фазе, једно време је изгледало да ће то питање бити деФинитивно решено, док све то није одбачено, и 1906 године Министарство узме под кирију кућу у којој је данас Државна Архива. Та кућа далеко је од тога да испуњава потпуно услове које треба да испуњава, те према томе потребно је да се Министарство почне ноново бавити питањем о зидању Државне Архиве или о закупљивању друге какве зграде, пошто су простори, којим данас Државна Архива располаже, већ попуњени. О овоме питању треба размислити у толико пре што рок данашњем закупу истиче 1 новембра 1812, а отказ се има извршити 1 маја исте године. Примите, господине министре, уверење о моме најдубљем поштовању. Бр. 36 12 Фебруара 1910 г. Београд. ДР> Мнх. Гавриловик Држ. Архивар.

-ззззЈбеоге-