Просветни гласник

360

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

и усавршују уџбенике н друге књиге и у методском и у техничком погледу иа најзад и у ценама те тако деца добијају сваке године све боље и јеФтиније кн>иге. Не мислимо овим да и држава не треба да штампа и издаје књиге н наставна средства, но само да треба да пусти конкуренцију па нека се такмичи с приватнима. Ако издржи — а често пута је она то н у могућности онда је и за њу а и за књижевност добит. Али да држава све узме у своје руке није ни право ни пробитачно. Држава је правила покушаје и пређе са монополисањем уџбеника и, ма да је чак и богато плаћала писце њихове, наседала је с њима те су јој п сад пуни магацини у Државној Штампарији. А и како не би наседала кад је држала Карнћев ђемљопис за III разред читаве 2 године после промене закона о адмпнистративној подели земље те су деца морала учпти 21 округ место 17!... Јоксимова и Убавкићева Историја плаћене су добро па леже у магацинпма и сад, јер их учитељи не могу да употребљују. Па и у новије време сви приватни буквари троше се више него државни, јер су без сумње згоднпји. Словенска читанка за IV разред нема никакве методске обраде, и критика је поцепала у хпљаду иарчића, и ако је била на конкурсу и ако ју је држава издала. И т. д. и т. д. Па тако је и са наставним средствима и училима. Држава је једва спремила за читаво столеће од свога ослобођења једну карту Балканског Полуострва, која не одговара ни најобичнијим захтевима методичке картографије и она се морала трлети 17—18 година са свима својим манама, па кад је и ње нестало, онда је сасвим престала и употреба наставног средства. Држава се није постарала ни да пружи школама бољу карту ни да прештампа исту те тако учитељп у школама, које немају ове карте (махом нове или оне код којих се дугом употребом порабатиле) морају географију предавати речима а деца треба да замишљају у својој машти оно што им ови предају!... Нисам ни зато да приватни издавачи могу штампати уџбенике и израђивати учила како хоће и без икакве цензуре. Све књиге и учила треба да прегледа и одобри Просветни Савет, али и уџбеници и учила треба да буду слободни од сваког другог монопола. Приговара се да Државна Штампарија трпи велику штету услед тога што приватни издавачп издају школске уџбенике и учила. То не стоји. Државна Штампарија због разгранатости својих послова не би могла ни да штампа п издаје све уџбенике и учила, а да је то астина доказ је п то што и данас ово мало уџбеника и учила које издаје није у стању ни на време да пзрађује нити је у могућности да стигне све да пзда што мора. Ево нростог једног примера. Државна Штампарија није у стању до сад — а ово је трећа годпна како се ради — да одштампа Атлас Србнје за IV разред којп је г. Дерок израдио по наруџбинп Миннстарства Просвете! Ну, најзад, ако би се хтело да држави у овом погледу што помогне, те да од школских уџбеника има и она каквог прихода, нека се монополише артија на којој ће се штампатп уџбеницп т. ј. нека се жигоше сваки табак и таксира само са 0,01 д. па ће држава од те артије имати врло великог прихода. Приговара се слободној продаји уџбеника и то што има злоупотреба да деца купују по каткад, нарочито при сеоби из школе у школу, по два три разна уџбеника, чиме се штете њихови родитељи. Томе се може доскочити тиме што би се једнпм расписом забранило да један учитељ не сме нагошци ђака да купује други уџбеник ако већ има један одобрен.