Просветни гласник

РАДЊЛ ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

359

ресу већине сиротних родитеља, а не да огромну добит има само државна штампарија. Тако ће се боље служнти и народном просвећивању, па ће и писди уџбеника бити задовољнији. Иначе за садје готово плузорно што се каже: „настава је бесплатна", јер и у основним школама има гаколарине, која се плаћа куповањем скуппх књига, ирописа п вежбанкп са цртанкама. 4. Према свему овом ми мислимо да не треба прописиватп нпкакве нове одредбе п уносити их у Правпла о штампању уџбенпка, јер се то не би могло правично и дослодно учинити у смислу овог нашег предлога. То се може ностићи само тако, кад се и Главном Просветном Савету и г. мпнпстру иросвете остави иуна слобода, да одлучују за свакп случај посебно. 5. Друге измене и допуне у Правплима о штампању уџбеника за сад могу пзостати, док она прво не ступе потпуно у живот. Нп у ком случају не треба допустити да уџбеници у основним школама буду прпватна издања, па и у средњим у колико то Правила садашња не допуштају, јер би се иначе повратио стари неред п хаос у овом погледу, који се Правилима хтео сузбитп у интересу школе, ђака, па д ђачких родитеља. У колико се у овоме ннје потпуно успело, узрока је доста, и ваља их отклонити. 22 Фебруара 1910 год. у Београду. Гл. Иросвет. Савету оданп Љуб. М. ЛротиК Мпрко М. Поповпћ Одвајам мишљење Мнх. М. Станојевпћ учител. Одвојено мишљење г. Михаила Станојевића гласи: Г^давном Просветном Савету Нисам се могао сложпти у свему са мпшљењем поштоване г. г. члапова Глав. Просветног Савета г. г. Љ. Протпћем и Мпр. Поповпћем у погледу начела и обзира који треба да буду заступљени у Правилима о штампању уџбеника за народне и средње школе. Моје је мишљење да се данашњим Правплима о штампању уџбеника у неку руку монополпше наша школска п дечја књпжевност. Држави не треба да је задатак да ћарп са школском и дечјом књпжевношћу, да ствара неке баснословне приходе п подмирује своје друге рачуне већ да нотпомаже н>ен напредак и да је усавршава тако како бп она могла доћи на ону висину на којој стоји у других, културнијих народа од нас. Монополисањем књижевностп ствара се застој, сузбија се прпватна ипницијатва, везују се руке школским радницима који хоће да покрећу лросветни живот напред, сузбија се утакмица која увек ствара нанредак. и најзад и удара се на читав ред држављана у овој земљн којп жпве од нродаје и израде кн.ига и наставних средстава, плаћају порез и служе ову државу, која је зббг држављана а не држављанн ради државе. Искуство нам је доказало да држава није никад могла доћи нп до бољих уџбенпка ни до наставних средстава и учила ни до књпга за поклањање деци него што пх је приватна угакмица створила па макар колпко да их је нлаћала. Конкуренција за проодњом — јер што је боље и савршеније боље и пролази — натерује да приватни издавачп сваке године дотерују