Просветни гласник

358

ПРОСВЕТНИ ГЛАСБИК

Савет је усвојио овај реФерат и дао мншљење: да г. Бјелићу ову оцену нико сад не може поништити. VII Саслушан је писмени реФерат г.г. Љубомира Протића, управитеља Женске Учитељске Школе у Београду, и Мирка М. Поповића, заступника директора Женске Гимназије у Београду, а тако исто и одво"јено мишљење г. Михаила Станојевића, учитеља из Београда, поводом питања изложеног у акту Министарства Просвете и Црквених Послова од 15 дедембра 1908 г. ПБр. 19853 каквим начелима и обзирима треба да се управљају и Главни Просветни Савет и министар просвете при својим одлукама о откупним ценама за уџбенике у основним и средњим школама. ГеФерат г.г. Љубомира Протића и Мирка М. Поповића гласи: Г.давном Просветном Савету Писмом својим од 19 декембра пр. године, Сбр. 178, ставио нам је у дужност Главни Просветни Савет да ироучимо питаве : Каквим начелима и обзирима треба да се управљају и Главни Просветни Савет и министар иросвете ири својим одлукама о откуиним ценама за уџбенике у основним ц средњим школама, пошто о томе није ништа ближе одређено у Правилима о штамнању уџбеника за народне и средње школе. Ми смо ово питање проучили, и о томе имамо част ноднети Гл. Просветном Савету ово своје мишљење: 1. Држави је дужност да се иостара да добије што боље уџбенике за све наставне предмете и у основним и у средњим игколама, за које су уџбеници потребни. Ако држава буде добро нлаћала онда пма ираво да се нада да ће добијати добре уџбенике, који нису никад скуни, само кад су у нстинп добри, јер се они, укупно узети, рентирају, те држава има и огромне материјалне добитн од њих. Државна штампарија не би могла напредоватн, тако нама изгледа, да није државних издања појединих уџбеника. Због матернјалне добпти, коју доноси већина уџбеника, и траже поједнни иисци да уџбеници буду приватна издања, да би место државе моглн они и издавачп имати већу добит. 2. Кад држава има материјалне добнти од уџбеннка, норед добити коју има школа а и ђачкн родитељи, погато на овај начин имају н јеФтиније и боље књиге за своју децу, онда ми мислимо да ири откуну списа за државне уџбеннке ваља имати у виду: 1. вредност сниса, 2. уложенн труд н рад и материјални трошак нишчев нри изради списа, и 3. материјалну добит, коју ће држава иматн од спнса, што ће га прпмитн за своје издање, п онда према свему овом одредити награду писцу. Награда ова не треба да буде мања од 2000 динара одсеком, с тим да се доцније ноправке и коректуре одвојено плаћају, како је то и у Правилима предвиђено. 3. Нанослетку треба сваке годнне да уџбеннк буде јеФтинији за ученнчке родитеље, нарочито кад држава извади трошак, који је у почетку највећи, кад се платио хонорар писцу и др. У овом погледу ваља да мања добит, коју би иначе имао ннсац односно прнватни издавач, буде у ннте-