Просветни гласник
ГАДЊЛ ГЛЛВНОГ ПГОСВЕТНОГ ОАВЕТЛ
357
IV Прочитано је пиемо г. Министра просвете и црквених нослова од 24 ов. мес. ПБр. 2263, којим се пита Главни Просветни Савет за мишљење: треба ли г-ђу Магдалену Михаиловићку, пензионисану учитељицу, вратити у учитељску службу. По размотрењу свих сдужбених података о овој учитељици Савет је дао мишљење: да се г-ђа Михаиловићка не може вратити у учитељску службу, јер не испуњава услове чл. 29 закона о народним школама. V Прочитано је писмо г. Министра просвете и црквених послова од 24 ов. мес. ПБр. 2258, којим се пита Главни Просветни Савет за мишљење: може ли се књига „Девојчица у кућевном раду", коју су по Шаламеу израдили г. Урош Благојевић и пок. М. Ђ. Глишић, употребљавати у IV разреду основних женских школа као лектира. Савет .је, већином гласова, дао мишљење: да се на часовима поуке за домаћице у IV разреду основних женских школа може ова књига читати као необавезна лектира. VI Саслушан ј<; писмени реФерат г.г. Љубомира Протића, управитеља Женске Учитељске Школе у Београду, и Грујице Аџемовића, учитеља из Београда, о томе: да ли се оцена неаовољан, којом је још 1906—7 године оцењен школски рад г. Митра Бјелића, има сматрати као његова оцена, или му исту треба поништити према времену рада у рамаћској школи. Тај реФерат гласи: Г^давмом Просветном Савету У закону о народним шкодама није одређено: колпко најмање треба да је радио у једној школи учитељ, па да за свој рад мора добити оцену. У закону нема одредбе: како ћв се поступатп, кад су у току школске год. радили два или три наставника, па ваља да оцена припадне само једном од њих. За то г. Министар просвете сваке године наређује да му о таквим случајевима школски надзорници нарочито реФерују и поднесу иредлоге: коме треба да се извесна оцена успеха урачуна, и онда он доноси своју одлуку. Према члану 48 закона о народ. школама, иротив неиовољне оцене учитељ се може жалити у року од 15 дана. Оцену г. Бјелића, школски надзорник није сматрао за спорну, и није предлагао, коме да се рачуна неповољна оцена у школи у којој је радио и г. Бјелић Митар, па за то г. Министар и није доносио одлуку о њој. Надзорник је дао неиовољну оцену г. Бјелићу и Министарство ју је увело у његов службени лист још 1906—7 год. Право на жалбу против те оцене г. Бјелнћ је изгубио према чл. 48 школ. закона, и нико сад не може ову оцену поништити. Ово је наше мишљење о молби г. Мвтра Бјелића учитеља. 24 Фебруара 1910 год. у Београду. Љуб М. Протић Гртј. Аџемовић учитељ