Просветни гласник

372

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

народа од почетка до данас; представљена у црти и слнци", црема писму Гл. Просв. Савета од 12јан. 1910 СБр. 12. Сви знатнији педагози н методичари историје, почевши још од Базедова, придавали су велики зиачај и важност исторпјскии сликама и другим средствима за очигледније иредстављање онога што се у историји предаје. С тога се у многим историјским читанкама и уџбеницима налазе разне слике, које подсећају ученпке на оно што се предавало на часовима, нли потпомажу боље разумевање онога што је у дотпчној књизи изложено. Сем тога приређиване су у другом, напреднијем, свету и нарочите збирке историјских слика без икаквог текста, као историјски албум и израђиване су зидне табеле, генеалошка стабла, шематнчки прегледи, историјске карте и атласи и др. ради очигледнијег представљања онога што се предаје у псторнјп. Код нас свега тога било је врло мало. Наше основне школе оскудевају у очигледним средствима у опште а у средствима за предавање историје као да стојимо понајгоре. До душе нико се од меродавннх није ни старао да се подмпрп потреба у овом иогледу а од онога што је постало прпватном иннцијатнвом слабе је користи. Господин Ст. Петровић овим својим покушајем за приређивањем једнога очигледног средства у колико је показао леп пример схватања важности и значаја историјске наставе за васпитање омладине у толико је заслужан што је покренуо овим покушајем врло важно пптање о снабдевању наших школа очигледним средствима из историје а Просвотнп Савет и Министарство Просвете требало би да настану да се ова потреба што пре подмири н на начин како ће она највише и користи донетп. Прн крају овога реФерата хми ћемо изнети и мншљење како би држава, односно Министарство најбоље постигло горњу сврху. Као што је и сам г. Петровић у своме спроводном писму рекао за ово наставно средство он је изнео у њему „само идеју и да се оно има тек да прерадп''. То је сасвпм тачно. Овде је само идеЈа а од идеје до онога што треба овим средством да се постигне и представи има пуно што шта да се уради. Ну пре свега да анализирамо ову његову композицију те да видимо из којих је она елемената састављена, из чега је шта узето и може ли то све једно крај другога да остане те да не буде диехармоније а и да деца, за коју је то снремљено, могу то појмитн. На једном картону беле хартије у величини 1,20 X 0,75 мет. нзложено је ово: С леве стране је у облику сувог дрвета насликано словенско стабло а пспод њега карта земаља где су Срби некад живели. Испод тога повучена је дебела црта која треба да представља Галицију. „Тамнина око те црте — вели он у своме спроводном писму — представља веру у наших старих Срба; јер ннсу знали за иравога Бога па према томе живели су у тами". Друга дебела црта, изнад које је сунце, представља данашње земље где су Србе „озарили први зраци Хришћанства јер су Ђирнло и Методије нревели Србе у Хришћанство" (?!). Даља црта која се диже у впс н ломн код појединих владалаца, чији су ликови свуда излепљенп изнад црте, „представља иостепено развијање и пропадање Српске државе до данашњице".