Просветни гласник

РАДЊА Г.1ЛВН0Г ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

373

С десне стране при врху израђен је данашњи грб а више њега тробојка (застава). Исиод грба је натнис Само Сдога Србпна Сиасава. С десна и с лева је ио једна вила и стих „Жеља Српчића: У данашње доба ово Жељицу ми срце гаји Да на гдави Ераља Петра Цар Душана круна сјаји". На средини испод ликова владалачких је скица карте Балканског Полуострва на којој су обележене скоро све земље у којима Срби живе данас а са две дебље црте обележене су Немањина и Душанова држава. То је, у главном, представљено на овој слици и то је по састављачевом мпшљењу „Исторпја српског народа од почетка до данас; представљена у црти и слици" ! Као што се из предњег описа види: састављач. ове слике много је хтео.... и баш за то што је впгае хтео него што и он може урадити и више него што се и да постићи на малом простору, и најзад више него што и деца, за коју је ово спремљено, могу појмити — није му испао овај посао како би се могло желети. Али за ово он није крив. Он је видео да наше школе немају никаквих очигледних средстава за историјску наставу, зна: да немамо ни нсторијских карата, ни ликова владалачких који би везивали представу љихову за дотнчне радње и догађаје, да немамо генеалошких стабала, ни шема, ни табела, нп културно-историјских слика, иа је то све хтео да стрпа на једно место и да тако представи целу историју на једној табли и на једној слицп. То је много а и незгодно јер ииак све то што је он овде на слици изнео не чини — потпуну историју. Све то треба специјалисати и издвајати за себе. Оригиналност идеје, коју је састављач овог наставног средства за историју, хтео да представп, лежп само у томе што је он желео да изложи целу нсторију Српског Народа у слици. Међутим скоро сви елементи ове композиције су позајмљени из појединих школских уџбеника као што је: „Словенско стабло", „карта земаља где су некад Срби живели", „карта земаља где живе данас Срби" са обележавањем граница Душанове и Немањине државе; ликовн владалаца су скидани са познате карте српскпх владалацакоју је издала позната Шмитова литограФија у Бечу и т. д. То је требао састављач да каже у своме писму. Ну, као што напред рекосмо, на једној слици незгодно је представити све оно што је желео сасгављач с тога што би то било за децу утрпано и тешко да се нађу. Према томе сва оригиналност његове идеје, коју је поглавито хтео да изнесе, непрактична је и илузорна. Сад ћемо расмотрити и неке детаље који имају уредност овога средства. Најглавнији и најорнгиналнији елеменат у овој слици је црта којом је он хтео да представп развитак и опадање српске државе до данашњице, тај елеменат је за децу несхватљив, ма да се он тим изумом веома одушевљава, па чак наводп, у своме спроводном писму, да су његови ђаци „ири локазивању од цара Уроша до Коче Капетана са веома жалосним лицем пратили иостепено пропадање српске државе" и како су кад им је он иоказивао црту робовапа више од Ј / 2 њих плакали(!) „Кад сам их запитао — вели он — зашто плачу? Одговорили су ми: жао нам је кад видимо где је Душан горе на црти високо; а где је црта отишла доле, те је она силна српска царевина пропала због неслоге"!... Ну да оставимо то на