Просветни гласник

374

страну. Баш и кад бн ое дало постићи тои цртом оно што жеди састављач та црта би требала да се прн растењу српске државе ломи у многобројне преломе што би сваки еФекат изгубило јер ће и сам састављач ласно увидети куд би га одвело кад би представио тим маниром кретање српске државе од Стевана Првовенчаног до Душана, а он је то представио све у једној равнинп једном положеном цртом. Према овоме та карактеристична црта имала би да отпадне и тада би остали само ликови владалаца. Али ликови владалаца треба да су сложени по генеалошком реду и династије појединих владалаца треба да имају генеалошка стабла онако, од црилнке, као што имамо већ једно тако стабло за дннастију Немањића. Што се тиче ликова владалачких за њих и сам г. Петровић не тврди да су добри и да би требало по његовом мишљењу да се Министарство Просвете постара да се они добију из руку наших најбољих уметника. То је тачно. Ми бисмо. додали томе још и то да бп требало Министарство да се иостара да се где год је могуће слике владалаца скидају с оригинала који су још где где очувани из старина те да се добију једнаки типови а не да једни узимају ликове овако а други онако, како се њима свиди, као што је случај с Душаном, Милошем Обилићем, Краљевићем Марком и т.д. На једној карти, као што је састављач ове слике г. Петровић желео немогуће је обележити и представити да буде за децу јасно и Немањину и Душанову државу, већ једну само или другу. А најбоље би било кад би се израдиле карте и других важнијих периода из српске историје нпр. Лазарева држава, Карађорђева, Милошева и данашња Србија. Али све то засебно. Карта земаља где су некад Срби живели не може на овој слици остати с тога што ученици у IV разреду не уче Евроцу. Границе Немањине а нарочиго Душанове државе нетачно су обележене. Данашњи називи Црна Гора, Стара Србија, Македонија, Србија и т.д. незгодно су стављени у оквире Немањине и Душанове државе пошто ове земље нису носиле називе такве за време Немање и Душана. Ну то састављач није могао избећи с тога, што је на једној истој карти хтео да представи: и земље у којима Срби данас живе, и суседне народе око српског племена и Немањину и Душанову државу, а то је немогуће извести. Према свему овоме и ако смо сагласни да похвалимо и вредноћу и труд састављача овог очигледног средства г. Петровића, не можемо ирепоручити то средство овако како је опремљено за циљ коме је намењено. На завршетку овога реФерата нека нам је слободно напоменути да је крајње време да се Министарство Просвете постара за израду очигледних средстава за историјску наставу у народним школама, уметнички израђених и по захтевима дидактичко-методичким. Та средства треба да се спреме по нарочитом плану који би утврдила једна комисија коју изабере Гл. Просв. Савет. Ако не би могла све држава да изда и спремн треба д? се зна шта треба школи па нека се допусти и ириватнима да нодмирују ову потребу. Уз овај реФерат враћамо под •/. 1 и •/. 2 слику и коментар, који иде уз њу. 17 Фебруара 1910 год. у Београду. Главном Просветном Савету одани Мил. Вукнћевић Чих. 51. Станојевић, учит.