Просветни гласник

380

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

183. Ведики део свога нрогреса у историји дугује човек свести да ће умрети, свести о смрти. Та га свест тера да се бриае у младости за старост; гдеда да свој живот исиуни делина која ће му спомен код потомства сачувати; тера га да гледа борбом да осигура себи што бОЉИ II МИрНИЈИ ЖИВОТ. 184. Човечанство мора вечито остати у неком полумраку. Разум никад неће моћи осветлити све путеве, смерове и поља живота људског а још мање његов почетак и крај. Разум је врлх> слаба светдост јер светли само малом броју људи а огромна већина остаће увек непријемљива за ту светлост, држећи се вере, оног конца којим везује човека с богом и живот му са смрћу. 185. Све оно што је на површини историје, у садашњости, изгледа усамљено и без везе с другим појавима а све пма свој корен у дубоком талогу нагомиланих векова; те се све може и разумети само прошлошћу т.ј. историјом. Такојен с генијима, творцима нових идеја. 186. Догод сви елементи не заузлу у историји своја права места, догод не буде почео прави органски живот човечанства, дотле ће увек с истицањем појединих страна и праваца људских најбоље снаге појединих времена и народа окретати се оној страни која се развија. Тако су некад најбоље снаге биле посвећене религији, у другим временима архитектури и астрономији; —- и тако ће бити све док човечанство не почне живети правим својим животом и све снаге жс буду раздељене и распоређене. 187. Човечанство је само једно те само један корен и може имати. 188. Све људско што је у историји живело морало је у прво доба бити под туторством неке извесне снаге док, сазрело, није се ослободило од ње. Такојечовек био прво штићеник природе, док се није од ње ослободио; за тимјепод заштитом религије васпитао и одгајио све стране и нравце свог живота у 'историји и најпосле долази ум, као главна стаза водиља. Тако је човеку у свима временима требало неке снаге, која ће га штитити од непогода и водити га по мучном путу живота. Тако је ропство у свима временима било школа за слободу.