Просветни гласник

наука и насхава

381

189. Геније, вођ, дух је управник, регулатор масе. Геније је маси оно т што је идеја Фактима. Идеја јо Формуда Факата, геније је израз времена. 190. Све у историји што бива, бива не свесно, не намерно, не вољно. Свест људска игра врдо незнатну улогу у историји. Највећи проналасци, открића, идеје нађени су путем дедукције а не индукције, т.ј. сила историје нагнала је човека на њих. У том погледу сви пропаласци, све идеје, сав прогрес само су открића. Навике сумногојачи мотори, него начела и теорије; обичаји су много јачи него закони^ догме су много јаче и тврђе него идеје. Никоји проналазак у историји није потекао из замисли основаних комбинацијом и систематички развијених него су им и неслућене срећне и случајне околности помогле.. 191. Идеализам није ништа друго до испаравање у нрвобитном животу народа и иза утопија обично настаје боље познавање реалног стања кад се дигне та пара и магла у облику идеалисања и утописања. 192. За човеков ум увек је било неразјашњивих мистерија које је он према разним ступњима свог прогреса крстио разним именима тако да су се само речи, којпма се обележавају те мистерије, мењале, док су мисгерије саме увек остајале једне исте. Оно тато се некад звало добри и зли духови, анђели, ђаволи, богови, бележено је у философијама као супстанца, каузалитет, време, простор итд. Свака наука такође има данас својих обласних мистерија и духова: електрицитет г магнетизам, светлост, топлота итд. а над свима и у свима налази се закон и закони. 193. Еао што је онтогенија само понавл>ање Филогеније у маломе и за кратко време, тако је и историја човечанства само нонављање историје земље и васионе — а нарочито историја ума човекова. 194. На највишем ступњу развитка сунце историјске свести обасјаће све елементе људског умног и социјалног живота; тада ће се видети све Форме људског живота, сви елементи уређени по њиховој снази и вредности, и тада кад се буде завршило развијање, Фазе људског напретка у времену пресгављаће поједини типови у простору; оно штојенекад долазило једно за другим у времену, стојаће једно поред другог у пролросветни глаонпк, I књ., 5 св., 1910. 26