Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

391

Фочоглија се враћа у Београд. Остали се одмах вратише у Веоград, а владика са.ч оста тамо то вече да на неки начин наговара народ, а друго и себе да извуче из неприлика. У том међувремену удешаваху мир и сами ие знајући како стоје ствари, јер ужички иредео, по нужди ставише као засебну област под засебног старешину. А оно што се догодшш у Јагодини тек се имало чути. Управо онда у почетку сваки је себи вукао и за себе водио коло према своме нишљењу. А кад дознаше, нарочитопак њихов вођ Јаков, који им је био и представник, сдучајно по нужном послу дође у Земун. Ту се нађоше са оним чувеним Дели-Ахметом који је некада као бимбаша служио вод хаџи-Осман-напте и који је с Фернаном био слат Пазваногдији. Ето тога су пси дахије натерали да остави своју куКу и да се од немила до недрага потуца. Па кад чу да је Јаков дошао, одмах отрча к њену и каза ,добро> дошао." Па га с болои у души, једва говорећи, заиоли да га прими као друга, заклињући се уједно да не умре као Турчин ако своју дужност не буде вршио. Пего заједно да ратују док ону четворицу не сатру. Тако га дакле Јаков поведе собом и јамчеКи ча њ представи га Ђорђу. Ту се онда заједно договоре да свакојако осујете мир што сеуглављивао, па ако је могуће да смакну и истребе оне четири дахије који су узрок и корен свему злу што је снашло Србију Дахије дрзнуше да дохакају и убију хаџи-Мустапашу, али ДелиАхмет предложи Србима да он сам као изасланик иде у Ада-Кале Реџеп-Аги и да га замоли да и он узме с њима учешће у колико буде могао, јер су знали, да је он непомирљив непријатељ оне четвориде дахија. Али најпре нађоше за сходно, да пре но што са свин нрекину,. писмом известе дахије, те пнсаше им да сав народ пристаје на мир, али под некии условом; па ако и они желе да живе у миру, нека се реше да мир поврате. Да не дуљим говор, решише да се сви скупе у Земуну и тамо да углаве мир. Дођоше тамо први од Срба а стигоше и они са стране насилника, па сви веома озбиљни поседоше у конаку и у присуству генераловом. Тада један по имену Катић устаде да говори. Био је један од. кнезова отресит говорник, те у неколико речи представи све на пггосу се имали жалити. „Ми смо раја, рече, и хоћемо да останемо раја, али насиља не-. можемо трпети".