Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

393

и сам па да разумеш шта су други трпели. То исто трпи и ти па да ако икада размисдиш и избијеш из гдаве оно што су ти од рођења укореиили. Осим злиње ништа им друго није остал.0 и тиме мисде даугасе ватру! А по ономе што кажу: кдин се кдином вади, видећемо крај њихов, куда ће их одвести. Чим дакде за то дознаше они у Београду, сазваше је^но вече веће и писаше оном отпаднику Адији Гушанцу куји је некада Румелију у прах претворио, да се дигне с ведиком силом и да притисне и нороби зацрњену Србију. А Кучук-Алија одавде да изађе са триста њих и више, како кажу са шест стотина. Пдан им беше добар, ади да видимо и онај други: шта ће Карађорђе рећи са својим пданом. Он га је чекао близу Крагујевца где је мисдио да га заведе, нарочито штоје тамо бидо заостадо некодико Турака па и њега да затвори ту као у кдопку. Ту га дакде Карађорђо нападе и разби. Спади и уништи готово Крагујевац а Кучук-Адија изби код Параћина чекајући остале, који се спасоше живи плачућп на своју судбину. Син зда, син несреће чекао је крај свој. Ади му ђаво не даде мира, пошто беше много пари опанака иоцепао за њега док га је на своју ђунију дотерао и с њим се но вољи титрао. Ту га није хтео оставити, јер је кувао да га на другом месту угаси. Посматрао га с дадека како јадикује у шкриицу у који га је довео па се здурадо смејао. Ту где га опет нападоше Србп, ђаво је издаље сеирио. У Параћину пак ведики се јад догоди какав се дотде није догодпо. Варошицу је Карађорђе спалио, те тако дотерао да победу држи у својој руци. Турци пак прскоше куд који у кодико су могли н пођоше нишким путем камо су тежили. Тамо се састаше са оним псима што опустошише Румедију и напунише кесе, и са самим Гушанцем коме беху иисади да стигне на време и Србију да попади. Ади је и њега ђаво тодико водео да га је у стопу пратио цепајући опанке, док га није довео до бездна да никад не утекне. Гушанац и Кучук-Адија ту се погодише да подеде не знам колико кеса па да се пробију до Београда и ту да се договоре шта треба да раде. Јер су рачунали да их је заједно с крџадијама, којих је бидо више од три хиљаде, бидо довољно да се без по муке пробију и у Београд дођу. Ади добар ловац кад се надази у дову, свуда разапиње замке да му дов не утекне. Тако је и Ђорђе учинио хватајући бусије да дов мора пасти у мреже. Ади ни Гушанац ни Алија нису ни приметиди коме ће срећа пре помоћи, пошто је и ова богиња, као и она друга, несрећа тако исто ведика, ади сасвим друкчијег мишљења јер им се закони никако не сдажу.