Просветни гласник
396
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
рити Шабац гдађу. Посаду иримора да му тврђаву преда ако жели да се спасе, и да преко Немачке пређе и без сметње стигне у Београд. Требало је видети тада оне аге са покуњеним носевима као маскараде, кад су град предали у руке војводи Јакову који их је наморао на то. Да видимо сада како ће она друга два града проћи, које је раја опсела и посматрада из дадека као оно кобац што посматра голуба па га у дету закоље. Тако су и они вребали да јурну нарочито на Београд и све да подаве. Човек смишља много што шта да изврши, али нотпуно решеље никад не донесе. Јер нико не зна како ће време окренути и како удесити последицу. Зато ваља сваки да се у Божју моћ нада и њој да прибегава, па ако је право опо што тражи, он ће га и добити. Па и време ако прође неће ипак задоциити. Овако је Врховни вођ српски разумевао п мислио као да га је неки упућивао. У свему се без страха неумитан показао, мерећи и како ће будућност нроћи. Није иикакво средство пропуштао да противу Турака не употреби да их сатре, и као оно добар војвода што све предвиђа и гледа да оправда свој рад, као што му и личи. Он је знао и разумевао да је право све оно што жели, али је био потребан внши судија да суди и да им решење и мир донесе. Али у том међувреиену наступи у Београду велика нужда за храну,, на су се Турци тегаили надајући се да ће се с немачке стране снабдети и спомоћи. Истина погодбе још за време мира беху утврђене да ако Београду затреба храна, нма да се обрати Немцу, а овај као сусед, или боље по дужности, да без поговора изда извесну количину.. Дужан је дакле био сада као и пре да изда количину пашином двору. Али да добију више како се Турци надали, Немци нису хтели ни да чују ни да дозволе. А са оном четворицом дахија нису хтели ни да говоре а камо ли да им помогну. Да је неки тада видео оне зверове да лају на пашу као зли пси. Ага-пашу присилише и затворише па је морао вољно и невољно ићи за њима и да игра како су они свирали, и тако принуђен морао их је храном снабдевати. Овај је представио довлету каква зла трпе они. од једнога хајдука и да су се Срби и противу султана побунили. Тако је представио Србе а поштом исиратшне носланика ондашњегаСулејман-Агу Мухасила са много новаца да их брани и што више може. Србе да оцрни. Посланик дакле пође без одлагања са немачке стране.