Просветни гласник

НАУКА Н НАСТАВА

395

нима и заједно да живе, оеим једино у Ужицу које по договору није смело да се креће ни да удара на Турке. Те ради своје предвхране а више ради угдеда свога, Срби одредише познатог Дсли-Ахмета да га чува. То је веома веран па и храбар човек а киван душманин насилницима. Он је много учинио Србима да коначно норазе Турке силеџије, а како је допуштало и време, Срби очистише сву унутрашњост Србије од Турака и то једино својим јунаштвом. Пошто пак свуд утврдише своје границе, они одредише безбедности ради и чуваре, те не оста више осим три тврђаве да савдадају па да буде све чисто од Турака. То беше Београд, што и даде повода да прво букне устанак. Други беше Шабац, који пристаде да остане како гаје рат затекао, а треће Смедерево, које пристаде да прими све што је бидо за вешала. То троје Србима беше још остадо да савладају па затим да иду кући и да се одморе. Кренуше се дакле и пођоше убрзаним маршем три колоне. Прва колона пође под заповедништвом вође Чарапића противу Смедерева. Друга колона под заповедншптвом вође Јакова, журећи се убрзаним кораком да опседну Шабац, или боље, запрети му и образова лево кридо. Трећа кодона пође на Београд и одмах се удогори бдизу Врачара. То беше центар војске под заповедништвом врховнога вође Ђорђа. Прва опсада Ееограда, страх у Турака н пад Шапца. Турци су то гдедади из Београда а санак им није надао па очи, нарочито што су им прекинули саобраћај са свију страна, те се у таквом теснацу нађоше да нису могли знати штаје са Шапцем, па су се чудили шта ће. Односно Смедерева нешто су и могли знати, али се оно није дуго одржадо како се надали. Те све три тврђаве падоше у очајање, ношто ,им није остало до годо надање. Због тога су морали често да се боре, два-три пута недељно у колико су могли да би пробили оисаду па да се на неки начин вежу са осталим тврђавама. Али оним што они мисдише да постигну, учинише само да се птице грабљивице насите. Јер птичурине целога лета слетаху на дешине турске да се госте, па и опет не логаше да постигну оно што су намисдили да изврше. Веома су жедели да очувају Шабац као удаз из Босне и много се за то борили. Ади Јаков тамо никако није дремао, јер и сам је то знао и мислио, те им прекиде улаз преко Дрине па затим стаде мо-