Просветни гласник

398

Али проиисао Божји који из далека гледа, и правима поиаже а криве поражава, не пустн Врховиог вођу да се поплаши, нити своје уздање у Бога да изгуби. Даде знак цару да испита заповест што беше дао, и да се покаје. Даде знак патријарху и господи па и самим агама да посредују. Сви дакле потрчаше да представе да је такав рад погрегаан, и да их умире. Те Ферман за Ферманом полетеше реченом паши да се без икаквог размишљања не управља по заповести која му је издата и да се не упусти ни у најмање зло. Јер је очевидно било да су оне авети дахије дали повода раји да се буни. Па позиваху пашу да се управља по другом Ферману и што брже може да притекне Србима у помоћ. За ово су сазнали Срби и чуднлн се па су жељно очекивали да виде последиду, али су били на опрези и нису поклааали вере. Они су напротив гледали како да се спасу, јер Турчин је и ова.ј ма да носи Ферман, а врана врани никад не вади очи. Али ипак решшпе да му укажу почаст и да му у суерет пошљу депутацију, али више да и сами чују његову заповест и на неки начин да осмотре његову силу. Да не говорим много; дође паша свечано и разаие шаторе ту близу где су му дочек спремили. Сада човек да представи себи један прост народ како да се нађе и понаша према једноме силноме паши? Где да се нађе човек да с пашом говори а нарочито да народ политички представи? пошто Срби дотле нису имали одпоса с државама, већ су се од детињства највише са својом стоком у шуми бавили па се тако и борили. Али промисао Божји који све види, провидео је за њих и оно што треба. Том приликом дођоше Србима двојица: Петар сердар и Ичко конзул са још некима, па ка > умешни људи научише их како да се понашају према великима, а пре се држали повучено мислећи да се не смеју јавно истицати. Сулејман-ага нроизводи се на кнежевски престо. Смрт дахија у Ада-Каде. Долазак Бећир-паше. Сад морам да заћутим па опет да почнем са Сулејман-агом. Тај проклетник једно је мислио, као што горе рекох, а за друго се борио. Зато што није постигао своју намеру, умал' што није пресвиснуо од зла а и да је пресвиснуо мала би штета била, јер и оно што је живео као да није ни био. Не могући да постигне што је желео, ои је у мутној води ловио и чекао. Напослетку га утешише да иде у Београд за пашу. Кад дакле доби оно чему се није надао, науми да изврши оно што је желео. Идући за Београд овај лудак, задржа се у Нишу да оствари и изврши оно што је наумио.