Просветни гласник

27*

НАУКА II НАСТАВА

399

А .1И омапш своју намеру у коју се уздао ; ствар је узела други правац иа се и сам чудио. Јер пре ио дође Бећир-паша и новосковани везир, Ђорђе је своје безбедности ради био употребио многе ствари. Трудио се да упеца дахије посредством самих њих. Помоћу Гушанца Алије пдео им замке да ухвати живе и-ди мртве те проклетнике, јер оружјем би се дуго отегло а он је жел.ео да то буде што брже и да се то зло сврши без многога труда. Према томе се погодише да даду за главе тих ниткова не знам колико кеса, па ма било и триста. Али хотећи да се отресу ових силеџија допадоше горим варалицама, који су дахије из града уклонили а кесе задржалљ Али су за своју злу судбину они остали у Београду па настаде горе стаае него пређе. Толики народ је страдао. Борђу је Гушанац ласкао да га превари да му да награду за усдугу па затим да побегне. Намеравао је јадник Ђорђа да превари па с н>им и све прваке да погуби. Ади ту своју мисао није могао да изврши нити да изведе. Зато вратимо се нашом првом говору да видимо шта је бидо са оним псима, четворицом дахија. На своје здо они су се састади на договор, па су их ту напади да убију, а други су потрчади да их код њихових кућа ухвате. А они онако како се задесиди утекну и побегну. Изгдеда да су их пропустиди да изађу, а они с места нагоше Дунаву и сви заједно упадоше у један чамац и утекоше. Срби су их приметиди па их вребади крај воде ади их не могоше напасти, јер судбина им преда друго да дочекају, те се проклетници спасоше и одоше. Уђоше у Ада-Кале престрављени, јер их је судбина морала овде стићи и конац што је прела прекинути. Јер одмах видесмо једног Србина да устопце за тим зудумћарима трчи, ни најмање не презајући куд то иде, и како ће изаћи из страшнога града ако у н, уђе. Ади Миленко са својственим му Јунаштвом и још шесторицом, на друму их закла и утече пре сванућа. Понесе им главе и оружје а скрнава им тела остави на месту. Улазак Бећир-паше у Београд. После некодико дана вратићу се да опет говорим о Бећир-паши, који се бавио у српском догору непрестано разбирајући о зудумћарима. Срби му представише све што су преко гдаве претурили почевши од почетка, и све му исказаше. Шта више га замолише да са не решава да уђе у Београд нити Сулејман-пашу да пусти ући, који беше приспео из Ниша и одсео у Смедереву па је са Гушанцем преговарао да уђе у Београд и да тера своје ћеФОве како је замишљао, а што пре није могао да чини.