Просветни гласник

402

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

посећивањем радионица, музеја и галерија. Пре њега се већ Милтон у расправи „0! ЕДисаиоп" 1645. борио противу голе ФОрмалне наставе и препоручивао очигледну наставу. Још јаче и силније Русо је у своме Емилу одвраћао од књига а упућивао на природу и објављивао вредност очигледности и опажања. За њим су дошли велики немачки филантропинисти крајем XVIII и почетком XIX века, Базедов и Песталоци, ко.ји су са својим ученицима марљиво иутовали и пешачили. Ко се интересује за даљи развој школскога путовања, наћи ће под тим натписом (8сћи1ге18еп) добар преглед у Рајнову Ендиклопед. Ручнику за Педагогику (ЕпгуИорасћ НапсШисћ с!ег Ра(1а§о§1к) VI, 486 и даље. Нарочито ' недагошки университетски семинари у Љјпцигу под управом Цилеровом и у Јени под управом Стојевом а доцније Рајновом с иланом и систематски су се старали, да школско путовање унесу међу предмете васпитања и наставе, и многобројним практичким огледима доказивали да је то могућно. Сви модерни уџбеници педагогике износе вредност ученичких путовања, директорске конФеренције су о том расправљале и велики број школских извештаја, брошира и расправа у најразнијнм часописима бавили су се последњих година о овом питању, и нарочито су онда занимљиви, кад износе како у појединим гимназиским местима у пракси изгледају ова ученичка путовања 1 . И у „Еећгргоћеп шн! Еећг§апде" су разни примери из нраксе. Од часописа су нарочито „1)ег Баетапп" и „Кбгрег шн1 СгеЈб!", који излазе код Тајбнера, и хамбуршки месечни часопис „Рег ^апЛегег", у којима се понајнише расиравља хигијенска и етичка страна ових ученичких путовања. И ако већ многоструко и многострано литерарно расправљање овога питања показу.је, да је основна идеја здрава и свуда жива, ипак сам хтео да се још даље оријентујем о том, како се ова мисао сада извршује у гимназијама. С тога сам послао у од прилике 50 немачких, аустриских и швајцарских гимназија кратка питања; статистичке вредности нема ресултат, јер дотле нисам могао раширити моја питања, али из одговора добијена је ипак врло јасна слика о садашњем стању овога покрета. Најсвеже, најживље је стање без сумње у Аустрији. Школски надзорник виших школа у Горњој Аустрији и Салцбургу Бг. Л.ос (Бооз), писац познатог енциклопедиског ручника за науку о васпитању, дао ми је врло драгоцена објашњења. И он сам признаје, да је велики пријатељ ових путовања, која се веома много и, како он мисли, са врло лепим успехом негују у свима гимназијама, девојачким лицејима и реалкама под његовом управом. Крајњи часови у распореду могу се у свако доба на то употребити. Тако су школске 1903/04 године 139 завода приредили 2336 излета, већина на пола дана, негато у научној

1 Обилну лптературу наводи Н. Моп4гка »ТЈћег бсћИеггазеп« у 2еНзсћ. Оз4егго1сћ. МЈ11е18сћи1е (Беч) XXII стр. 387 н даље.