Просветни гласник

401

се паштио да се измигољи. Шест недеља остао је он затворен у доњем граду са целом својом војском, те јула месеца многи свет помре тамо од глади. Срби пак да би га спасди и ослободиди, морали су потрошити грдан новац, те они којп га пре били онако свечано спровели у варош, сада су принуђени да га као врану извуку из града и част да му спасу. Шта човек може да каже или да нагађа о ономе што ће мислити диван у Дариграду кад за ово чује? Ја остављам другоме о томе да размишља, јер ја немам времена, бојим се да не задоцним а рад сам да пратим Бећир-пашу који ггође да иде у Травник а Ферман га стиже да иде у Солун. (Наставиће се)

УЧЕНИЧКИИЗЛЕТИ од проф. др. Б. Вундерера 1

Излети и иутоваља уобичајени су и код одраслих и у најразличније сврхе: они су без сумње постали важно васпитно средство за народ. нарочито по великим градовима са њиховим богатим споменицима, музејима и другим знаменитостима. Ту је доста моде, али и много право интересовање добије задовољења и даје се понеки леп подстицај. Ако ово важи уопште, нарочито важи за најосетљивији део народа, замладеж, за школу, а особито и за гимназију. Опасности од једностранога учења из књига и велику вредност очигледности, Физичкога и духовнога гледања, одавно су признали сви педагози, и они исти људи, који су најпре озбиљно покушали са остварењем начела очигледности у настави, најпре су теориски и практички радили за ученичке излеге свих врста. Већ Авг. Херм. Франке, познати халски педагог, ма како да је иначе био консервативан, тражио је, да се основе природних наука и иознавања света добијају на шетњама, 1 Ово предавање држао је гимназиски проФесор у Миихеиу др. Видхедм Вундерер на '25. главном збору Баварскога Друштва гимназиских наставника у Аугсбургу 17. априда 1909. године. Оно је објављено у 2 свесци књиге XXV и XXVI, за Фебруар 1910. год. (стр. 102—117), ваљаноганемачког часонпса N еие Јаћг ћпсћег Лг Даа Иа881сће А14ег1ит, 6е8сМсћ(;е шн1 ДеиЈзсће 1л4ега<;иг ип4 Шг Ље Ра<1а^о§Јк, који у издању Тајнберову издази под уредништвом Јох. Идберга и Вернх. Герта. — И првим дедом својим, у ком се износи садашње стаље ученичких издета у немачким шкодама, и гдавном својом садржином о важностд и иотреби тдх издета, ово нредавање је и за нас занимљиво и поучно, због чега га и доносимо у српском преводу, који је местимиде скраћен. Преводидац.