Просветни гласник
404
ПРОСВЕТЛИ ГЛАСНИК
У трима екскурсије за наставу дртања, у пет завода носета збирака разне врсте. На послетку, две гимназије извештавају о већем путу ученцчком ради посете позорпшта у оближњем великом граду или ради посете краљевских двора и о једном ученичком путовању у Минхен, које су извршили најстарији разреди. То је све, што се могло извадити из 46 годишњих извештаја. Скоро две трећине свих гимназија не спомињу друге сем пропнсаних' природњачких екскурсија, па и напред поменути излети вршени су само са некима или и само са једним разредом. Узимам, а за једну гимназију знам поуздано, да по нешто није унесено у годишњи извештај; па нека је од мајских нзлета, којих је било у 15 завода са свима или са појединим разредима, по неки имао характер ученичких излета, ипак проценат за поједине разреде не може се тачно израчунати, али је свакојако сасвим незнатан, нарочито за више разреде, у којима отпада-ју природњачке екскурсије. Зато је министарски распис од марта 1906., упућен минхенским гимназијама, и могао с правом напоменути, да се ученици средњих школа или никако или тек у необично незнатној мери користе државним збиркама. А баварска школска управа стара се да унапреди такве ученичке излете. Тако се последњих година, нарочито и због предусретљивих погодаба од Немачкога Музеја у Минхену, нешто повећала барем посета музеја, али смо још далеко од тога, да се може говорити о коришћењу богатим благом, које се нарочито у Минхену а иначе свуда у Баварској може изван школе наћи за образовање наше младежи. Као и у Аустрији, тако се и Немачкој овај нокрет развијао у највећој слободи. Када цео завод, као што се више пута дешава, приреди једнога дана један или разне излете, сваки је разредни старешина дужан водити свој разред. Ако нема часова, онда је учешће обавезно за сваког'а ученика, а иначе је потпуно добровољно, нарочитих прописа нема нигде. Тако је дакле садашње стање ствари у гимназијама. То су нокушаји и почеци, али ипак још врло спорадични, и тек ретко се добија утисак, да цела гимназија с планом примењује ово важно наставно и васпитно средство; многим колегама оно се још чини као играчка и задовољство појединаца. Зато веома и вреди пример, који је дала народна школа, специјално минхенска народна школа. Број ученичких излета износиоје 1903. године 4674; 1907. већ —6303. Број излета, које начини један разред, креће се између 6 и 12. Они се састоје из шетња по граду, разгледања знаменитости, панорама и музеја, и из излета у околнну. Из добивених извештаја види се повећање и проширење у сврси и у трајању излета. Нема једнога канона, него свака школа унапред изнесе план излета локалној школској комисији, али ипак није тачно везана за нзвршење. Поједине шетње могу се учинити ио вољи у свако време, довољно је само пријавити се управнику. Град је пот-