Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

405

помогао ове излете 1903. са 7000 марака а 1907. са 9500 марака. Разгледање музеја бива наравно у најстаријим разредима. Све то, педагошка књижевност, пример неких гимназија, нарочито у Аустрији и Северној Немачкој, и пример народне шкоде морају покренути на размишљање и учинити нас осетљивим за мирну оцену разних користи, које би даље и општије извођење овога наставног средства могдо донети нашој гимназији уопште. Ове користи су нешто на педагошком а нешто на дидактичком пољу. Нема сумње, да сви ови излети и шетње у граду и изван њега уносе радост у свакодневни школеки живот. Радоснога покрета биће увек, и то не само у најнижим разредима, кад се остави школска соба. Напред поменута министарска наредба за баварске гимназије допушта да се поједини часови пренесу у музеј; али излет ван обавезнога школског времена, кад немп часова после подне или празником, већина ће ученика радосно поздравити, само, наравно, морају у накнаду зато отпасти задаће за идући дан. Мада строго и високо ми иначе постављамо наше захтеве, треба ипак да дамо права и радости, дечјем уживању; и ако модерна педагогика хоће да васпитава више наградом него казнама, ово је награда, којом се може оживети марљивост целога разреда. И родитељска кућа учествује у овој радости ученика; они имају да причају и извештавају, и више него иначе у мирном свакидашњем раду долази родитељима до свести, да школа даје њиховој деци оно што је лепо и што има вредности, а то је једно средство, да за себе нридобијемо родитељску кућу. А са овим радосним узбуђењем је у вези то, да ученици постану отворенији, да почну питати, као да је са остављањем школских просторија скинуто са њих нешто што их је кочило, каоданаједан иут другим очима гледају на свога наставника, јер он баш поред њих стоји и са њима иде, — они му ближе приступају и што дуже траје излет, што се чешће ионавља, утолико се више развија новерљиви однос, који је од највећега значаја за дубље васпитно утицање. Уколико впше ми своју задаћу видимо у том, да и васпитно утичемо на младеж, утолико је више потребно да пазимо на индивидуалност наших ученика. А старо је искуство, да ови излети отварају погледе, који се никако не могу добити на часу у разреду. Хоћемо да пишемо пространије оцене, а своје ученике познајемо само са школске клупе, где строги ред брише разлике. И најмањи излет често даје бољу прилику да се разликују духови и да се позна личност. А игго се и сами ученнци боље међу собом упознају, што закључују пријатељство и пријатељство негују, што се између себе надмећу у разним стварима а не само у школском знању, то је лепа сиоредна добит. II још на једну тачку општег значаја хтео бих да обратим пажњу, на хигијенски утпцај. Ми сви знамо, какви се прекори чине нашим