Просветни гласник

412

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

наставник пита. У вештини нричања огдеда се колико ко вдада својим језиком и мислима. А у иричању приправника огледа се целокупно разумевање онога што су из српскога језика учили. 1 Треба само уочити: да ли деца умеју везивати речима догађаје како су текли један за другим и да ли у томе има више граматичке правилности. Па још ако дете ирича с интересовањем, природно, то ће нам бити најбоље јамство о наставникову труду и успеху ученика. Али такво нричање не ностиже се кад се прича седећи, или стојећп скрштених руку пред децом. Наставник се мора сав пренети у догађај дотле, докле га деца не схвате и не разумеју. Само је главно задржати се у границама прнродности а избегавати крајње вештачење, које би смешно постало и онде где треба озбиљности. Истина је, да наставник мора бити разговоран свакад кад деца имају научити неке нове изразе. Али он не сме никада на себс заборавити и ирећи у несносне шале и комедије, те се својим „вицевима' - пред децом продуцирати. Њихова шаљивост, њихова „доеетљнвост" и разговорност очигледно је претерана а увијање ненриродно, што све може нослужити ,у друштву" за забаву, али у школи не. Деца се ту више чуде и смеју њиховоме „господину" него другоме чему. Да би иричање било лакше, што у исто време значи: и деци јасније, послужићемо се и цртањем. Као слика таквога причања нека послуже две приче, онако, како сам их ја предавао .... Пазите, ја ћу нешто да насликам ... Шта је ово? („Дрво"). А ово? („Грана"). Ово доле? („Земља". „Трава")... Шта је сад ово? („Птица"). На коју је птицу налик? („На врапца", „на врану"). Ово је птица што се зове гавран. Где стоји гавран? („Гавран стоји на грани"). Штамује ово? („Кљун"). Видите сад ... шта држиукљуну: то му је комад меса. Нашао га негде, па хоће да га поједе, гладан је .. . Видите, шта је ово испод дрвета? То је лисица. Она гледа горе у гаврана и у комад меса, па мисли, како да превари гаврана и да му узме месо.. . Грана је, ето, високо, тс не можеда скочи горе... Шта је држао гавран у кљуну? — Од куда му? — Шта је хтео с њим? — Ко га је гледао испод дрвета? — Шта је намислила лисица? Чујте шта је било даље... Дисица се мисли, мисли, па рече гаврану: ,Гледам гавране у тебе", како имаш лепо пер.је, како имаш леп реп, сав се сјаји... Е, још да имаш неки глас, да умеш певати, од тебе не би на евету било лепше птице." А гавран мисли да лисица говори истину, па му мило („драго") што каже да је леп, а крнво што му вели

1 Једна наставница обмањује себе да јој ђак зна сриски. Ево како: »Знаш ли ти сриски?« Ђак громко одговара: »Ја знам срдски!« а по њеном лицу раздива се бдажени осмејак.... II тако она скоро свакога пита и добива исте одговоре. А кад почну цричати или говорити, човек и нехотице окреће главу да не сдуша, тако она лецо »знају српски«.