Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

413

да не уме да пева! Хоће оп да се похвади да и певати уме, па се продере што год може: гра! гра! Ади, месо испадне из кљуна (брзо га побришем и на сликам како је гавран зинуо, а комад меса у лисичјим зубима). Л.исида ухвати месо ; погдедајте како га, држи у зубима, па га... поједе (избришем комад и руком показујем, као кад се оно у говору каже „бп и прође")... Сад се гавран чуди шта то би, иа покуњио, савио гдаву (насллкам), а дисица диже гдаву, окрете се гаврану па рече: „Јеси л.епа птида, па знаш по мало и певати, ади забадава ти је депота, кад немаш памети." Л.исица се окрете и оде онда у шуму, а гавран је морао тражити други ручак... Немојте се никада хвалити, јер вам се други могу смејати... . Шта је казала лисица гаврану? — Је ли гавран знао да лисица хоће да га превари? — Па шта је урадио? — Шта је било од меса кад је гракнуо? — Ко је појео месо? — Шта је онда рекла лисица гаврану? — Зашто се не треба хвалити? — Треба ли све да верујемо што за нас други каже? Оваквим ситнијим питањпма треба децу питати докле добро не запамте сам догађај. Кад се буде први пут питало допуштено је да учитељ иомаже одговарати, јер деца знају, али још не умеју у свему иравилно исказати. Онда поновити без помоћи наше, па на послетку после неколико дана све прећи у неколико општих питања. Та општа питања била би ова: „Где је гавран стајао? — Шта је држао у кљуну? — Ко је био испод дрвета? — Шта је даље било ? — Чему се можемо из те прите научитд ? — ... Хајд' сад да и ви насликате овако!" После прегледам и водимо разговор: „Шта је ово Милане? „Лисица"). Пазите: шта нема ова лисица? („Нема око", „није насликмно око*). Колико лисица има ногу ? (,Л.исица има четири ноге"). А кодико је овде? („Ту су две ноге" одговарају и емеју се). Шта је ово у тебе, ЈосиФе? („Гавран"). Камо му реп, да није очулада лисица ? (Смеју се и говоре: „Није; он Је високо, високо горе!"). Где'те какво е ово дебло а какве су гране! („Дебдо ведико, а гране маде"). Не треба дебдо да је овако дебедо; треба да буде мадо тапе, а гране мало дуже ." И тако даље воднмо разговор док се све не исцрпе, само што ја пуштам више њих, да они говоре. Овако треба радити ири ■свакој иричи где долази цртапе. * ... Ово је трешња... Ово је дотра („лојтра") наслоњена на трешњу да се пењу људи и беру трешње. Око трешњеЈепуно деце... Ето то су деца.. . Ево, један од њих иопео се на лотру па виче: „Већи сам од свију вас; сад ћу да идем на трешњу, да наберем трешања." Један му каже: „Море, чувај се да не паднеш!" Тек што он то рече, а лотра се заљуља, па паде и удари о земљу!... Погледајте, сад је оно дете на земљи... Не може да устане, угануло је ногу, а дотра просветни глАонпк, I књ., 5 св., 1910. 28